Razgovor sa Majom Mandić, psihologom

Facebooktwittergoogle_pluspinterest

Čitaoci koji uđu na vaš sajt na internetu „arkonamaja” mogu pomisliti da se radi o nekakvim magijskim veštinama,jer se spominju Tarot, Kabala,Astral,Magija,Aura, Regresija.

Od drevnih vremena, na istoku su ljudi težili samospoznaji i duhovnom razvoju kroz različite sisteme hinduizma, budizma ili taoizma koje danas upoznajemo kroz prakse joge, budističkih meditacija, tai či čuana, či gonga ili borilačkih veština. Na zapadu, pored hrišćanskog pristupa, paralelno su se razvijali zapadni sistemi duhovnog razvoja koji su danas poznati kao Kabala, Tarot, Magija, Astrologija, Numerologija itd.

Kada se bavim obim oblastima, pre svega me zanimaju kao sistemi duhovnog razvoja i samospoznaje.

Pošto ste diploimrani psiholog i radite i kao psiholog terapeut,kako povezujete znanje iz klasične psihologije sa drevnim veštinama proricanja, čemu npr.služi Tarot ?

 

Kada radim psihološko savetovanje sa klijentom ja ne koristim Tarot, već različite psihološke terapijske metode i tehnike. Način na koji mi poznavanje Tarota i drugih spiritualih sistema ponekad pomaže je više u smislu boljeg i sveobuhvatnijeg intuitivnog i energetskog sagledavanja problema koji mi klijent iznosi. Lični razvoj i rad na proširenju svesnosti, kroz različite istočne i zapadne sisteme spiritualnosti, mi je omogućio da recimo mogu da vidim auru klijenta ili promene u njegovoj energiji dok govori o određenom problemu, ili neke mentalne slike iz njegovog ličnog polja, i da te informacije koristim u cilju uspešnijeg dolaženja do rešenja i pokretanja isceljujuće energije.

S druge strane, danas se u psihologiji, pogotovo psihologiji uspeha, koriste mnoge metode i vežbe koje u stvari potiču iz različitih duhovnih sistema, samo što su danas nama prezenotovani pod novim imenima i upakovani u nova teorijska pakovanja.

Maja Mandic

Kako se može preko teroijskog i praktičnog poznavanja Tarota koji uključuje znanje – kabale, astrologije, numerologije, simbolike i korespondencija u mikrokosmosu i makrokosmosu – kako piše na Vašem sajtu napraviti korak ka trasformaciji ličnosti, uspešne dijagnoze problema, duhovnog napretka i buđenja različitih duhovnih moći ?

Tarot je špil od 78 oslikanih karata prilično misterioznog porekla. Najverovatnije je nastao na području Italije i Francuske, u doba renesanse, kao plod mnogobrojnih uticaja. Ono što je važno za Tarot, kao za svaki medium prognoze, je da on na svojim kartama, kroz upotrebljene crteže, simbole i boje, oslikava arhetipske i univerzalne situacije vezane za ljudski život. To praktično znači da je Tarot neka vrsta slikovne zbirke svih situacija u kojima možemo da se nađemo u životu – od radosnih slavlja, venčanja, pobeda do situacija koje doživljavamo kao tužne, preteče ili nesrećne.

Baš zbog tog bogatstva opšteljudskog iskustva, mi kada radimo sa Tarotom stupamo u kontakt sa jedinim sveobuhvatnim znanjem iz koga možemo da crpimo mudrost i kreativne ideje.

Tarot deluje preko akauzalnog zakona sinhroniciteta. To znači da nam on pokazuje kakvi jesmo i u kom pravcu se razvija bilo koja situacija u kojoj se nalazimo, bilo poslovna, ljubavna ili zdravstvena. Zato se i kaže: “Upozoren, spasen!” Tarot je strategijsko sredstvo savetovanja. Ako karte, na primer, predskazuju poslovnu svađu i raskid, one nam ne govore da to nužno i mora da se dogode. U sadašnjem trenutku, na način na koji se sada ponašamo i radimo posao, kako sarađujemo sa svojim partnerima, posao ide u pravcu svađe i raskida. Ali, tarot takođe daje razloge konflikta i strategiju kako da prevaziđemo problem i da izbegnemo nepovoljan razvoj događaja.

To uvek zahteva da promenimo sebe ili neki aspekt svog poslovnog ponašanja. Kada promenimo sebe i proročanstvo se menja. Na taj način nam Tarot omogućuje da budemo u kontaktu sa mudrijim delom sebe ili kako bi to psiholozi nazvali svojim Višim Ja, Jastvom ili unutrašnjim učiteljem.

Spominjete mogućunost razvijanja vidovitosti, bionergetskih i isceliteljskih sposobnosti. Znači li to da poznavanja Tarota može biti uvod u samospoznaju i onaj deo naših potencijala koji je neotrkiven, i može li to svako, ili samo neko ko je inače svojom psihološkom strukturom za to predodređen?

Inutuicija je naša urođena sposobnost, kao i razmišljanje ili maštanje. Svaki čovek ima potencijal da oseti, predvidi, nasluti određene događaje ili mogućnosti, ili da dobije informacije koje ne mogu da se objasne racionalnim, logičnim ili očigledim pristupom. Nekome se to ispljava kroz snove, nekome kroz predosećaj, drugome kroz čudnu uznemirenost ili misli koje mu padaju na pamet. Mi se često bojimo takvih naših naslućivanja, zato što ih ne poznajemo, ali kada više saznamo o mehanizmu delovanja i njihovoj prirodi (što nije ništa previše mistično ni tajanstveno), onda možemo da ih koristimo za svoj razvoj i dobrobit ljudi oko nas. Kao i pogledu ostalih sposobnosti, neki ljudi su talentovaniji i imaju izraženiju intuiciju i poverenje u svoja predosećanja. Ali u svakom slučaju, moje čvrsto uverenje i iskustvo je, da svako može da razvije svoju intuiciju, da nauči kako da je koristi i da ima dobrobiti do podataka dobijenih na ovaj način.

Isto važi i za isceliteljske sposobnosti. Kako govori poslovica „Lekar leči, priroda izleči.” Poznata je veza između uma i tela, između našeg mentalnog stava, osećanja i fizičke dobrobiti. Svako od nas može da nauči da sluša svoje telo i um, da oseti njihovu energiju i potrebe, te da pokrene, ojača i usmeri isceljujuće snage u sebi u cilju ozdravljenja, oporavka, jačanja ili sticanja potpunog zdravlja ili da ih primeni za pomoć drugim ljudima.

Da li se postiže isti efekat na seminaru ili učenjem iz knjige npr.koju ste Vi napisali u kojoj analzirate Krolijev Tarot, i šta sa onima koji više vole Marseljski Tarot ili Rajder Vajtov? Može li se time čovek samo zbuniti ?

Svi špilovi tarota koje ste naveli su odlični, jer imaju jasnu strukturu i tačne arhetipske simbole i predstave događaja, a pored toga su već desetine i stotine godina provereni kao dobro prediktivno sredstvo. Svaki dobar, klasičan, tarot može da koristi za dobijanje odgovora na pitanje ili u cilju dubljeg pronicanja u problem ili situaciju. Smatra se da je najbolji način za izbor tarota da čovek ode u dobro opremljenu radnju i da od stotine tarota (a danas ih ima na hiljade) izabere onaj koji ga najviše fascinira i koji doživljava kao najbliskiji i najsnažniji.

U pogledu načina učenja tarota, svaki pristup, i individualni i na seminarima ima svojih kvaliteta i mana. Na seminaru se obično uči brže, sistematičnije, više se vežba i naravno imate kontakt sa osobom koja ima iskustvo i poznavanje tarota i koja trenutno može da vas ispravi ako grešite ili pokaže kako se rade određene tehnike i otvaranja. Takođe, knjigu je vrlo lako pogrešno razumeti, prevideti neka uputstva ili činjenice i naravno u knjizi nikada ne mogu da se iznesu sve nijanse i razjasne sve nedoumice koje student tarota može da ima.

S druge strane, samostalno proučavanje Tarota može da da veću dubinu, originalnost i kreativnost u poznavanj Tarota. To je sporiji put jer prolazite sami bez vođstva i podrške Učitelja, sa više mogućih nedoumica i prepreka, ali rezultati mogu da budu veoma uspešni i kvalitetni.

Kada se kaže Kabala,odmah se ona povezuje sa jevrejskom verom,sa nečim što je protivno hrišćanskoj veri,ali koliko sam svhatila Vi Kabalu objašnjavate kao jedan od vidova samospoznaje i pristupate joj filozofski.Kakav odnos treba da imaju prema Kabali,osobe koje nisu jevresjske vere?

Kabala je drevni pokušaj da se dođe do suštinskih odgovora: Kako je stvoren univerzum? Koje sile vladaju u njemu i u kakvom su odnosu? Kako čovek svojim naporima može da napreduje i ostvari svoje potencijale? Kako čovek može da se približi božanskom idealu, itd?

Tradicionalna Kabala je mistično učenje hebrejske vere, koja se prvobitno prenosila usmenim putem odabranim učenicima. To je poseban sistem o kome ja nisam kompetentna da govorim.

Kabala koju ja izučavam naziva se Hermetička ili Paganska Kabala i počela je da se razviju na tlu Evrope negde od 12. veka. Od tradicionalne Kabale ona je preuzela Glif Drveta Života kao šemu mikrokosmosa i makrokosmosa, simboliku glavnih centara, energetskih staza i način klasifikacije. Tokom vekova, razvijala se u okviru mističnih pokreta i tajnih društava i vremenom je obogaćivana i proširivana tradicionalno evropskom mitologijom, filozofijom, alhemičarskim dostignućima, astrologjom, hrišćanskom mistikom, numerologijom a novije vreme i psihološkim konceptima, pogovotu jungovske analitičke psihologije i novim fizičkim terijama univerzuma.

Praktično govoreći Hermetička Kabala je duhovni i filozofski sistem koji je nezavistan od nečijeg religijskog uverenja. On je najpre način i metod razmišljanja pomoću koga možemo da klasifikujemo, ispitujemo, proučavamo, saznajemo i budemo kreativni u pogledu bilo koje pojave i procesa, kako unutrašnje i subjektivne, tako spoljašnje ili objektivne prirode.

Dajete dosta pažnje ritualima,kao moćnim tehnikama kao i meditaciji.Može li to na bilo koji način opteretiti osobu ili je uvesti u bilo koju vrstu zavisnosti od tih tehnika ?

Ritual i meditacija su samo stari nazivi za nešto što su ljudi od davnina koristili i što i danas koriste ali pod novim imenima koji su manje provokativni i više neutralni u odnosu na naučni ili religiozni kontekst.

I jedna i druga tehnika su korišćene i u okviru zapadnih i istočnih sistema duhovnog razvoja, s tim što su zapadnjaci više skloni ritualu a istočnjaci meditativnim praksama.

Kada izvodimo ritual, postavljamo određeni cilj koji želimo da ostvarimo, bilo lične ili duhovne prirode. Odabrani cilj označavamo simboličnim predmetom. Na primer ako nako želi proširenje svesni ili spoznaju on će verovatno koristiti neke simbole kao što su sunce, svetlost, sveća, itd. Poznato je da simboli imaju veliku pokretačku snagu i dejstvo na našu psihu i da se ispoljavaju kroz naše mentalne sadržaje.

U ritualu mi simbole stavljamo spolja, izvan nas u prostor da bismo mogli da ih vidimo i da njihovu snagu pokrenemo u ispoljimo u sebi. Ritual je pre svega tehnika koja nam kroz upotrebu određenih simboličnih predmeta, izvođenje određenih pokreta, ili izgovaranje značajnih rečenica pomaže da se koncentrišemo i usmerimo na cilj koji želimo da postignemo. Zato ritual deluje i sve je to veoma jednostavno i psihološki objašnjivo.

Meditacija je sličan proces, ali se tada odabrani simbol duhovnog rasta i razvoja postavlja unutra i posmatra duhovim očima.

Što se tiče moguće zavisnosti od meditacija i rituala, tu važe ista pravila kao i za bilo koju drugu vrstu zavisnosti. Lično mislim da je mnogo bilje biti zavistan od kratke, svakodnevne, okrepljujuće meditacije nego od televizora ili čokolade.

U okviru seminara o Astralu, poenta je na učenju o astrlanoj projekciji, pojasnite malo našim čitaocima šta je to. Mnogi se plaše, bilo kakvih astralinih putovanja, jer kako kažu “a šta ako se ne vrate u svoje telo”,koliko je to zapravo opasno i čemu služi?

Astralna projekcija je stari naziv za ono što je danas u psihologijii ili parapsihologiji naziva izvantelesno iskustvo (OBE) ili lucidno sanjanje (LD). Izvantelesno iskustvo je naša sposobnost da u stanju spavanja ili dubokog transa, održimo svesnost, dislociramo deo svesti i vidimo svoje fizičko telo kako sedi ili leži u sobi, prostor u kome se nalazimo i da po volji izađemo i dalje i saznajemo šta se dešava u fizičkom svetu. Sam fenomen, njegove mogućnosti i zakonitosti, je puno proučavan u okviru američkih parapsiholoških instituata a pogotovu u okviru bivšeg Sovjetskog Saveze.

Lucidno sanjanje je veoma često iskustvo koje je imala svaka pete ili šesta osoba. Ono se odnosi na svesnost u snovima. To su one situacije kada znate da sanjate ili imate svesnost da se nalazite u snu. Svesno lucidno sanjanje vam omogućava da menjate sekvence sna i da dok ste u stanju sanjanja birate u kojim predelima želite da se nalazite i šta hoćete da radite tokom perioda spavanja.

U okviru astralne projekcije radite na analizi snova. Znači li to da su snovi nesvesno astralno putovanje snevača? Da li je cilj postići stanje duha kao što je u snovima ?

Mi svake noći sanjamo. Kako god da objašnjavamo snove oni su važan deo našeg života koji, nažalost, najčešće zanemarujemo. Analiziranjem snova dolazimo do poruke koju nam šalje naše nesvesno, mudriji deo nas samih, a koja je važna za naš svakodnevni život i lični razvoj i ucelovljenje.

Cilj astralne projekcije ili lucidnog sanjanja je pre svega proširenje svesnosti. To znači da tokom perioda sanjanja ne izgubimo svest, ili se prepustimo scenama sna i događajima kao pasivni i nesvesni, već da aktivno koristimo ovu trećinu naših života koju provodimo u spavanju. To praktično znači sledeće. Ako sam svesna u snu a juri me strašan vuk, ja mogu da izaberem da se suočim sa njim i vidim koji problem, potisnuta sila ili stres leže iza zastrašujućeg simbola. Takođe, ako je previše strašno mogu da pobegnem i promenim sekvencu sna tako da se nalazim u prijatnom, mirnom i bezbednom okruženju, redimo na obali lepog jezera.

Seminar o praktičnoj magiji bi trebalo da učini život svakog pojedinca kvalitetnijim. Ima li ičeg opasnog u tim veštinama, da li čovek time zadire u sferu nekih energija koje mogu da mu na bilo koji način naškode? I može li on nekome naškoditi ?

Energija je jedna. Kao i svaka vrsta energije ona nije po svojoj prirodi, ni dobra, ni loša, prosto je neutralna. Kao i svaka vrsta energije i znanja ona može biti upotrebljena ili zloupotrebljena. Ja neću vređati inteligenciju ni moralnost čitaoca raspravljajući primeni i upotrebi znanja i energije. Svakodnevno smo svedoci i dobrih i loših primera. Recimo ako postavimo sebi pitanje šta činimo i kako upotrebljavamo svoju životnu energiju?

Što se tiče praktične magije ja volim da koristim taj naziv jer je prilično provokativan. Magija uvek zvuči kao nešto tajanstveno, nepoznato, čudesno, više ili manje zastrašujuće ali moćno. Svi o njoj sve znaju a u stvari obično imaju potpuno komfuznu i negativnu predstavu.

U praksi, magija se svodi na usavršavanje naših moći vizuelizacije, koncentracije i poznavanja simbola u cilju postizanja određenih duhovnih ili praktičnih ciljeva. Magija ne radi sa natprirodnim energijama i ne deluje van postojećih i poznatih zakona prirode. Onaj ko izučava magiku ustvari uči kako da pojačava ili smanjuje postojeće energije u sebi, da bi na taj način ojačao svoje pozitivne sposobnosti i kvalitete a da bi umanjio ono što ga blokira na putu duhovnog razvoja i ostvarenju lične celovitosti.

To isto radi i psihologija, pogotovo psihologija uspeha koristeći stare magijske tehnike pod novim imenima.

Na seminiraima podučavate ljude kako da čitaju auru, da osete energetski negativne zone,tj. sve ono što loše zrači,da čitaju aure drugih ljudi, da detkuju oboljenja. Kakve praktične koristi oni imaju od toga ako nisu iscelitelji ?

Čitanje aure je lepa i laka tehnika. Ja kažem polaznicima na prvom času, da će odmah da vide prvi sloj aure, koji označava nečiju energiju i generalno zdravstveno stanje. To je onaj blještavo beli, lako plavičasti ili zlatasti sloj koji uokviruje naše telo. Tako uvek i bude. Svako može da vidi auru uz minimalni napor. Do sada nisam naišla na izuzetak.

Pored ovog prvog sloja aure, uz malo vežbanja, moguće je videti još nekoliko slojeva aure koji vam otkrivaju kakva je priroda osobe, koja je njena dominantna boja, u kakvom je raspoloženju i mentalnom stanju. Takođe, na auri se vide iscrpljenje oblasti koje ukazuju na zdravstveni problem, nagomilana negativna energija koja porencijalno može da napravi psihičke i fizičke probleme.

Budući da se potencijalni problemi prvo ispolje i budu vidljivi na energetskom pa na fizičkom telu, čitanje aure nam omogućava da ih na vreme predupredimo različitim tehnikama čišćenja ili radom na prevazilaženju negativnih stavova, energetskih blokova i potisnutih osećanja.

Na višem seminaru o auri,učite polaznike kako da energizuju iscrpljene oblasti aure, i kako da pravilinijm disanjem stvore jaču auru kao i kako da izbace negativnu energiju iz sebe. Znači li to da svako može postati svoj sopstveni iscelitelj?

Tradicionalna i alternativna medicina imaju svoje mesto u lečenju i nikako ih ne treba zanemarivati ukoliko se pojavi bolest. Pored toga, svako može da potpomogne isceljujući proces u svom organizmu, različitim tehnikama samolečenja i pozitivnim mentalnim stavom. Još bolje, svi mi imamo mogućnost da koristimo preventivu i da boravimo i stanju telesnog zdravlja i dobrobiti.

Učenje o korišćenjeu boja za čišćenje i energizovanje aure nas dovodi u sumnju da li pravilno koristimo boje i da li to znači da spontana potreba za okruženjem ili garderobom u određenoj boji govori mnogo o našem trenutnom energetskom potencijalu?

Boje u praničnom lečenju se vezuju za različite čakre, njihovu prirodu, ulogu i vrstu delovanja u okviru naše telesne i energetske anatomije. Jednostavno rečeno, boje deluju tako da jačaju ili kopenzuju nedostatak neke energije u našem sistemu.

Dobra vežba je da ujutru, kada otvorite orman, pokušate da osetite koja boja bi vam prijala da je nosite na sebi. Koja boja bi vam donela pozitivnu energiju, sigurnost i zadovoljstvo? Vaš odgovor obično govori o tome koji tip energije vam nedostaje u životu, ili je iscrpljen, ili koja vam je boja, odnosno energija, potrebna u situaciju u kojoj se nalazite tog dana, da vas podrži i ojača za izazove koji vas očekuju.

Pojednostavljeno rečeno, crvena se obično vezuje za životnu energiju, akciju i prodornost, narandžasta za seksualnost i kreativnost, žuta i oker za ispoljavanje sebe, zelena za osećajnost, ljubav i otvorenost, plava za autoritet, autentičnost i smirenost, ljubičasta za duhovnost, stvaralaštvo a indigo za mir, samospoznaju i postojanost. Crno i belo se posmatraju kao zaštine boje koje zatvaraju i štite auru, ali ih ne bi trebalo predugo nositi.

Pri terapiji regresijiom,vraćate pacijenta u bivše živote, a kako znate da to nije trauma nekog pretka zapisana u genetskoj memoriji,i li nagoveštaj nečega što će se tek dogoditi ?

Savetujem svim klijentima da prvo prođu kroz određeni oblik klasične psihoterapije da bi se isključila mogućnost da je određeni problem posledica ovoživotne traume. Nakon toga, sledeći korak su tehnike koje se bave porodičnim nesvesnim, kao što su na primer porodične konstelacije. Tek nakon radova na ličnom i porodičnom nesvesnom, ako se utvrdi da problem i dalje opstaje, mogu se pokušati neke tehnike vraćanja u prošle živote.

Vraćanje u prošle živote ima smisla tek ako se u njima dođe do potrebnog uvida, razrešenja problema i ako se lekcija i stečeno iskustvo i znanje iz tog života mogu primeniti na sadašnje situacije i probleme. U suprotnom, to je načešće čisto gubljenje vremena i para i razvijanje različitih ego tripova.

Da li pod regresijom podrazumevate i vraćanje pacijenta u traumtaična iskustva iz sadašnjeg života ili to radite kao psiholog terapeut primenjujući znanja iz klasične psihologije ?

Mogu da radim i jedno i drugo, zavisno od klijenta, njegovog problema i potrebe. Kod nekih problema, regresija je prirodan proces. Psiha klijenta teži da se vrati na mesto u prošlosti na kome je došlo do blokiranja energije i to može da se ispolji kroz javljanje zaboravljenih sećanja iz detinjstva ili neke traumatične situacije koja je potisnuta. Ali kada se vrati na to mesto, klijent više nema pet godina, već ono što ga je potreslo sada ima priliku da pogleda sa trideset i da skupi snagu da se suoči sa onim što se zaista dogodilo na jedan zreo i promenjen način.

Redovi Ljubavi ili Porodične konstelacije su terapije koju je kreirao Bert Helinger nakon dugogodišnjeg iskustva u porodičnim i grupnim psihoterapijama. U njenoj srži se nalazi ideja da ljubav, energija naših različitih sposobnosti i kapaciteta da živimo radosno i potpuno, treba da teče sa generacije na generaciju, sa roditelja na decu. Zbog različitih tragedija, iznenadnih smrti, ratova, bolesti, porodičnih tajni i nesreća, taj tok biva prekinut i do nas ne dolazi puno porodično nasleđe koje nam pripada. Pomoću ove grupne tehnike mi imamo priliku da sagledamo probleme koji nas muče, naše mesto u svetu i među ljudima, na jedan nov, kreativan, oslobađajući i podstičući način. – ovo piše na Vašem sajtu a konkretno pitanje je – može li izaći na videlo u tim terapijama nešto što učesnik ne može da podnese, što godinama potiskuje kao veoma bolno?

Psihoterapija se ponekad definiše kao situacija sa bezbednim rizikom. Baš to, bezbedni rizik, nam omogućuje da se suočimo sa događajima i procesima koji su teški, bolni, sramotni, užasavajući, zastrašujući a koje postoje i neće nestati ako skrenemo pogled na drugu stranu. Ali, ako ih pogledamo, možemo da vidimo kako zaista stoje stvari. I kada se suočimo sa stvarnošću kakava jeste, obično dobijamo i snagu da je transformišemo i preobrazimo.

Put ka samospoznaji je uvek individualan i jednostavno nema pravila. Ja nekako verujem da mi uvek treba da slušamo sebe i svoj unutrašnji glas, te da razvijemo osećanje za sopstveni pravac i potrebe. Neki ljudi odmah mogu da se prihvate najtežeg, da reskiraju, da dovode sebe u granične situacije, da veoma opasno eksperimentišu i da iz toga izađu sa dobrim razvojnim iskustvom. Drugim ljudima više odgovara lak, posepen i siguran pristup i opet mogu da stignu na isto mesto. Baš zbog toga je dobro da danas postoji veliki broj pravaca, tehnika, škola i metoda čiji je cilj samoostvarenje, lični i duhovni razvoj. Takođe, verujem da svako, posle malo traženja može da pronađe sistem koji mu je po meri i koji za njega donosi razvoj i samoostvarenje koji ga upotpunjuje i čine srećnijim, zadovoljnijim i svesnijim.

Jasminka Holclajtner ( delovi intervjua objavljeni u časopisu “Bilje i zdravlje” novembra 2007. u izdanju kompanije Novosti.

Kontakt sa Majom Mandič možete ostvariti preko telefona 063 266973 i www.arkonmaja.com

Facebooktwittergoogle_pluspinterest