Ima li ljubavi bez poštovanja

Facebooktwittergoogle_pluspinterest

 

sad-girl-head-in-hands

Može li postojati ljubav bez poštovanja

Naravno da ne može. A po svemu sudeći brojni razvodi i raskidi veza su upravo posledica nedovoljnog poštovanja, bilo uzajamnog ili jednostranog.

Nekada se poštovanje muškarca podrazumevalo, čak je imalo formu strahopoštovanja, jer je on bio taj koji hrani  i izdržava porodicu. Žena u podređenom položaju nije ni razmišljala niti analizirala svoj odnos sa suprugom. Podrazumevalo se da mora da pokazuje poštovanje i razumevanje. Ako on pije, kocka se, vara je, pa to su, smatralo se, tipično muška „posla“ i preko toga se prelazilo ćutke kao preko neke dečije bolesti bez koje dete ne može da odraste. Ali kada je krenuo proces emancipacije i kada su žene shvatile da „imaju prava“ da nešto očekuju a to „nešto“ je bilo uvažavanje, poštovanje, kola su krenula faktički nizbrdo. Ni starinski, patrijarhalni model jednostaranog strahopoštovanja ne samo da je bio neodrživ nego i za ženu prilično deprimirajući ali mnogo jednostavniji. Kao u jednopartijskom sistamu, znalo se šta se sme a šta ne. Čak ni muškarci nisu bili svesni da bi njihovo pokazivanje pažnje i poštovanja prema ženi doprinelo boljim odnosima jer njih manje više osećanja, nadanja, ili želje žena nisu mnogo interesovala. Retki su bili ti koji su se ponašali civilizovano s poštovnjem, uglavnom obrazovani sloj muškaraca. Podrazumevalo se da „ako ima sve“ ma kog da je on materijalnog stanja, ima status udate žene, materijalno je obezbeđena, ima decu, šta joj još nedostaje? Inače su muškarci skloni da izbegavaju analiziranje emocija jer je to za njih ravno skoku sa vrha Nijagarinih vodopada u nepoznate dubine. Muškarac će naći dodatni posao, radiće dan i noć, ako treba ostaviće društvo, čak i kocku što je veoma teško, čak i pecanje ili neki hobi, samo da ne mora da razgovara ni sa kim o emotivnim problemima. Jer emotivni problemi proističu iz nezadovoljstva jedne strane a oni se plaše da će oni biti krivci. U današnje vreme obe strane su manje više nezadovoljne jer između ostalog imaju taj izbor. Žene su shvatile da mogu i smeju i često je to stvar pomodnosti, biti nezadovoljan ili nesrećan u ljubavi, braku. Pošto savremeno obrazovanje ne podrazumeva da bi porodični odnosi trebalo da postoje kao predmet u školama, deca tj. mladi uče od roditelja, u pitanju je i genetika i uglavnom po sitemu kakva majka takva ćerka ili kakav otac takav sin, sledeće generacije preuzimaju model ponašanja i uglavnom se negde survaju u neku provaliju jer se vremena tako brzo menjaju, kriterijumi, društvene norme, pravila da se gotovo malo ko snađe.

U današnje vreme muškarci će rado promeniti pelene bebi, usisati stan, skuvati ručak, žene će voziti kola na opravku, ako treba nešto će i da ukucaju u stanu, o zaradi da se i ne govori, više se i ne zna ko više zarađuje i to je postalo malte ne nebitno. Sve će uraditi što se od njih očekuje prema pravilima savremenog društva ali o nekim ličnim nezadovoljstvima teško da će pričati. Jer to je najklizaviji teren. Da li on poštuje nju i da li ona poštuje njega ? Ako ih pitate odgovoriće sa – Pa naravno. Pri tom će se on verovatno uzgred žaliti na nju u društvu, u krugu svoje porodice, čak i na duhovit način nije umesno, ona će to isto raditi u krugu svoje porodice ili prijateljica ali otvoreno, njih dvoje, gotovo nikada neće o tome progovoriti. A ako se i dogodi, jedna strana, uglavnom oni, vešto miniraju takav razgovor i pretvore ga u svađu nakon čega sledi durenje, plakanje, odlazak da se „proluftira“, bes. Ona će možda reći pre nego on – Ti mene ne poštuješ na šta će on odgovoriti – Nije tačno ja tebe baš poštujem. Da li ona njega poštuje on će se povremeno pitati ali neće smeti da o tome otvoreno pita jer će time sebe poniziti. Gde sme da prizna naglas da se oseća potcenjenim, nedovoljno poštovanim ?  A  upravo kod te stavke – poštovanje počinje i završava se ljubav. Jer ljubav počinje sa uzbuđenjem , divljenjem koje ne može da postoji bez poštovanja. Osoba koja se voli uglavnom se idealizuje i kada dođe do otrežnjenja i kada svako ispolji svoje mane ako preovladva i dalje osećanje da je to „ta prava“ osoba na koju se godinama čekalo, onda poštovanje postoji. Onda se za nju sve čini i veza sa takvom osobom je dragocenost koja se čuva za sebe. O njoj se ne priča, partner tj. partnerka nisu tema u društvu, ni u vidu šale ni u vidu ozbiljnog prepričavanja zajedničkih problema. Par koji nije u stanju da reši sam svoje probleme, ili eventualno uz pomoć stručnog lica, nikada neće rešiti uz pomoć nekog sa strane. Jer taj neko ne može im ponovo oživeti ljubav, može dati praktične savete ali zapravo kompromsi su spontani u vezi u kojoj postoje ljubav i poštovanje. Ako postoji samo poštovanje onda nedostaje erotske privlačnosti ali ako postoji samo erotska privlačnost bez poštovanja onda je veza svedena na vulgaran nivo. Obe strane moraju da pokažu interesovanje za osećanja one druge strane ma kako to bilo bolno jer tu je ključ problema. Partner je depresivan, nezadovoljan nečim, razočaran ? Treba imati snage i pitati ga – Zašto ?  Jel mogu da ti pomognem ? Kako ? Ako neće o tome da priča, situacija je utoliko teža. Partneri za seks se lako nalaze, čak se i finansijska sigurnost može obezbediti ali dobiti stvarno razumevanje i ljubav od nekog, bezrezevno i kad naiđu teška vremena je najteže. A bez toga nema ljubavi. Ako partner misli da ste previše superiorni ili da ste previše slabi, da ste neaktivni, da ste egocentrični a nekada vas je voleo ili misli da vas voli i dalje a ne želi da se udubi u vašu ličnost, nije sposoban da vas voli na način na koji je to vama potrebno onda ste vi sve vreme bili u zabludi da ste bili u vezi. Vi ste bili zajedno sa nekim ko vas je ostavio da se sami koprcate u svojoj agoniji. Veze pucaju uglavnom kada su emocije u pitanju, kada je osoba nezadovoljna sobom. Lako je udovoljiti drugom ali kada osoba upadne u vrtlog sopstvenih mračnih misli, razočarana sobom  ako joj pružite ruku biće vam večno  zahvalna. 
Preći preko preljube je lako ali dobiti odgovor na pitanje – Zašto je to uraio /uradila je teško. Možda to pitanje i ne treba postavljati ali se treba zamisliti. S kim vi to živite, koga vi to volite ili idealizujete ako vas je lako zamenio za drugu/drugog ?
Nepoštovati ili nemati razumevanja za nečija osećanja je najveći vid nepoštovanja partnera. 

Pre nego što se upustite u razgovor sa partnerom a žene to češće rade nego muškarci sa pitanjem „Da li ti mene uopšte poštuješ? „ razmislite zašto to pitanje uopšte postavljate kada znate odgovor. „Ne“ ili bar „ne“ na način na koji vi to očekujete ili smatrate da bi trebalo. Odgovor je već „ne“ jer nešto nije kako treba. Da bi vas partner ponovo poštovao potrebno je da mu se izmaknete iz vidokruga, čak iako ste pod istim krovom, ignorisanje i udaljavanje mnogo više govori nego bilo koje prebacivanje. Partner treba sam da se zapita šta se to dešava sa vama umesto da mu vi to objašnjavate jer po pravilu što mu više objašnjavate to će on više bežati od vas jer će njegovo osećanje krivice biti veće. I dobro je  znati – Oba partnera ako su se nekada mnogo volela, ma kako kratko ili ma koliko dugo bili  zajedno, dobro znaju i osećaju šta ona druga strana misli i oseća. Pitanje je da li žele da reaguju, da li očekuju da ona druga strana odreaguje, da li manipulišu i da li vrednuju tu ljubav na način na koji ona zaslužuje. I obe strane znaju dobro ko je kriv za odnose koji više nisu onakvi kakvi su bili. Ćutanje je najbolja taktika. Jer tera svaku stranu da povede razgovor sa svojom savešću.

Photo ;http://www.gurl.com/

Facebooktwittergoogle_pluspinterest