Snovi sa religioznim sadržajem

Pravilno tumačenje religioznih snova pomaže u pronalaženju psihičkog mira

Jedan od najimpresivnijih snova koji neko može da sanja je san o nekom svecu, susretu ili razgovoru sa njim, putem koga snevač smatra da dobija neku poruku iz viših inteligencija, zapravo iz sveta najviše duhovnosti, pa i od samog Boga. Ne malo njih se uplaši takvih snova, smatrajući ih kao opomenu ili kao nagoveštaj nečeg lošeg što se može dogoditi, jer kao po pravilu, odmah se preispituju počinjenje greške ili gresi i mnogi takve snove povezuju sa mogućnošću da ih sustigne Božja kazna. San sa religioznim sadržajem uglavnom okreće osobu ka duhovnosti i usmerava je na pravi put, ali pogrešno protumačen može osobu uvesti u verski fantizam ili na potpuno pogrešne odluke. Jedna poznata osoba, što nije zanemarljivo, jer je imala uspešan profesionalni i porodični život, sanjala je vrlo upečatljiv san koji je sanjala nekoliko meseci posle smrti oca koga se seća i posle mnogo godina do detalja. San je protumačila pogrešno i upala u još veću psihičku krizu  u kojoj se tada nalazila jer je za oca bila izuzetno vezana. On je za nju bio najveći autoritet, osoba do čijeg je mišljenja najviše držala. Osoba o kojoj se radi živi u Beogradu i sanjala je da ide Ruzveltovom ulicom, a to je ulica koja vodi ga Novom groblju, u stvari najstarijem u Beogradu gde je otac i sahranjen. Išla je levom stranom ulice a leva strana je simbol nesvesnog, ali i destruktivnog , pogrešnog puta, pogrešnog izbora, što naravno kao i sve ima značaj u snu, i došla je do jedne zgrade koja inače ne postoji na tom mestu i odjedanput se našla na jednom zidu, ne tako velikom koji je odvajao zgradu od ulice. Na zidu se neznano kako pored nje našla njena poznanica, poznata spisateljica. Spisateljica je veselo skakutala po zidu, a ona je skočila sa njega i rešila da uđe u zgradu, jer su vrata bila širom otvorena i ona je videla da se zapravo radi o crkvi. Pre ulaska, pogledala je da vidi da li ima neki natpis na zgradi i pročitala je da piše „Hram sv.Petra”. Unutra je zaista bila crkva, i bilo je dosta ljudi, uglavnom žena koje su palile sveće, a sa desne strane je bilo mesto za paljenje sveća za mrtve u vidu telefonske govornice. Posmatrala je ikone na zidu i znala je da ne sme da izađe iz crkve dok ne nađe ikonu Belog Anđela.Bila je očajna, jer ikonu sa njegovim likom nigde nije videla. Otišla je da upali sveće za mrtve, a nakon toga joj je prišla jedna starija žena koja ju je podsećala na njenu majku i rekla joj je: „Znate ovo nije crkva u kojoj se često pale sveće za mrtve”. Ona je upalila nekoliko i izašla iz kabine zbunjena rečima te žene, nastavila da traži Belog Anđela. Stala je tačno ispod kupole i odjedanput je osetila neku vrstu blaženstva. Pogledala je nagore i videla da je cela kupola oslikana i na njoj dominira veliki Beli Anđeo raširenih krila.

{jumi [*12]}    

San ima vrlo jednostavno značenje, ali kako je inače sklona religioznom i mističnom, ona je akcent stavila na crkvu i Belog Anđela koga je tražila i našla ga, ali ne i na ostale aspekte sna. Hodanje ulicom koja vodi ka groblju govori ne samo da je opterećena tugom za ocem, već je svoj životni put usmerila ka mrtvima. Rečenica žene koja lični na njenu majku i koja predstavlja glas razuma u njoj, jer joj je majka  bila trezvena, ali ništa manje osećajna žena, je, da crkvu ne poistovećuje samo sa svetom mrtvih, sa tugom i žalosti, već da su crkva i vera pre svega pomoć (pomoć- informacije) i podrška da se život proživi što bolje i kvalitetnije. Boravak na zidu pored spisateljice je zapravo mnogo značajniji nego što je ona u tumačenju uopšte i pokušala da odgonetne. Spisatljica, poznanica ( što je vrlo važno jer da je reč o bliskoj prijatljici ili rođaci govorilo bi o njenom jačem „duhovnom sjedinjenju „ sa njom) je osoba koja je i sama vrlo mlada bila suočna sa gubitkom i oca i drugih jako bliskih osoba, ali ne ulazi u crkvu već skakuće veselo po zidu. Ona je simbol jednog dela njene sopostvene prirode od koga se ona odvaja i umesto da ostane na ulici, koja je simbol životnog toka i životnih događanja, ona ulaskom u crkvu bira povlačenje iz svetovnog života, i traženje spasa u religioznosti. Da je ostala na ulici na zidu pored nje značilo bi da je odabrala aktivan život, ( zid je uzan ali stabilan – život je stalni izazov jer sa sa zida  može da se padne (simbol nepredviđenih životnih situacija i iskušenja) ali daje sigurnost jer je betonski, a veselo skakutanje po njemu je poruka da se može opstati u životu kada mu se pristupi sa radošću) i nezavisno od toga što ulica vodi ka groblju, ali i sam život vodi ka smrti, što njenoj poznanici ne smeta da se raduje životu. Njeno odvajanje od poznanice i ulazak u crkvu je traganje za nečim još dubljim i sadržajinijim i traženje odgovora od onih koji su za nju imaginarni i duhovni autoriteti ( Sv.Petar je u stvari simbol autoritativne figure i zamena za njenog oca, ali kao i oca ne može da vidi već samo da uspostavi duhovni odnos preko sećanja na njega). Spisatljica piše lake romane iz svakodnevnog života sa ljubavnom saržinom i doživljava uspeh za uspehom jer je ostala u stvarnom životu – na ulici, tamo gde je stvaran život. Spisateljica nije nevernik jer skakuće ispred crkve, i svesna je važnosti vere ali joj se ne prepušta celim bićem- ne ulazi u crkvu.

Bila je oduševljena snom jer je pomislila kako je najzad našla utehu, kako ima zaštitu Belog Anđela čiju je ikonu odmah kupila, ali ona u stvarnosti zapala u još gore psihičko stanje. Promašila je osnovno značenje sna.Kada se probudila prvo što ju je intrigiralo je da se seti šta se nalazi na mestu gde je ona u snu „locirala” Hram Sv.Petra. Setila se da se tu nalazi „Auto moto savez Jugoslavije” i setila se da postoje veliki natpisi – pomoć-informacije.

Simbolika sv. Petra i Belog Anđela u snu

Snevačicu je najviše mučilo pitanje zašto se radilo o hramu Sv.Petra i o Belom Anđelu. Sv.Petar kao prvi Hristov apostol, najviše sumnja u njega, i prati ga na golgoti, i izdaje ga i pokaje se. Plahovit i čvrst, traži pravi dokaz Hristovog uskrsnuća i njemu se uz Andreju, njegovog starijeg brata Hrist prvi prikazuje nakon vaskrsenja. On je odabran od samog Hrista da bude njegov prvi sledbenik. Ko je osim Boga autoritet za osobu osim oca, ko je prvi na hijerarhiti autoriteta ispod Boga nego otac, ali se pitala zašto nije sanjala nekog drugog, npr.Sv.Nikolu ili Sv.Jovana ,nego baš Sv.Petra. Upravo zato što je i njen otac koji je u duši bio ateista doživeo u toku bolesti, u toku sna „susret sa Bogom” koji ga teši i kaže mu da će još živeti nakon čega kod oca dolazi do naglog i brzog oporavka. Otac je san sanjao na Sv.Panteljemona, 9.avgusta, zaštitnika bolesnih, i smatra se svecem isceliteljom. Nakon tog očevog sna, ona je još veći značaj pridala uticaju vere kojoj je pristupila fatalistički. Zašto traži baš Belog Anđela? Kada su Hristova majka Marija i Marija Magdalena došle na Isusov grob i našle ga praznog, Beli Anđeo ih je zapitao: „Zašto tražite živog među mrtvima?”. Ovako jaka simbolika sna je trebalo da bude dovoljna snevačici da se trgne i da shvati da se život ne zauzstavlja nakog gubitaka voljenih osoba. Poruka je je značila da se okrene veri u život. Međutim ona poruku sna nije shvatila već je pomislila kao poruka znači da njen otac nastavlja da živi kroz nju i njenu decu, ali je to nije utešilo već je zapala u još veći verski fantizam i misticizam. Upravo to što se hram nalazi na mestu „Auto moto saveza Jugoslavije” – vožnja kolima, simbol života, a pomoć- informacije znači da joj je potrebna pomoć upravo u vidu okretanja ka veri da bi se otrgla od tuge, ali i okretanju ka stvarnom životu, jer samo preko preuzimanja aktivnog učešća u životu može da ga nastavi. Shvativši da traži nešto što je stalno iznad nje, u vidu Belog Anđela oslikanog na kupoli je za nju bila najimpresivnija scena iz sna. Shvatila je da je ono što je tražila stalno bilo iznad nje, ali ona toga nije bila svesna, a to je rešenje za njenu tugu i put kojim treba da krene.

Snovi o svecima uvek imaju jasnu poruku ne samo u okviru onoga čime su se bavili za života. ili šta predstavljaju, (npr.Sv.Petar je zaštitnik ribara, jer je i sam bio ribar, a i sam Isus je često predstavljen simbolom ribe, pa je Sv.Petar u suštini i simbol nekoga ko je uspeo da „uhvati” Isusove poruke) već i u kakvoj situaciji se nalaze,kakvo osećanje preovladalva u snu – oduševljenje, strah, strahopoštovanje, da li nešto poručuju ili ne. Odlazak u crkvu uvek označava period ozbiljne krize ili nove faze u životu, jer se u crkvu obično odlazi kada preovladavaju snažna osećanja, bilo zahvalnosti,tuge, pri opelu, venčanju, krštenju ili u vreme verskih praznika, i nagoveštavaju neki značajan događaj u životu kome treba pristupiti sa odgovornošću, zahvalnošću, sposobnosšču za praštanje i ali i nepokolebljivošću, jer ulazak u crkvu može značiti i „iskušenje” da li smo spremni da sledimo načela crkve tj.vere kojoj pripadamo.

Njena greška je bila u tome što je Belog Anđela shvatila kao simbol Božje milosti, ali ne poruku da se okrene ka životu. Ono što je prenebregnula je upravo lokacija hrama. Tamo gde treba da traži pomoć i infomracije ( kako dalje da se postavi u životu) a što je trebalo da znači – vozi dalje,idi u život,( vožnja je simbol aktivnog učešća u životu) ona je odabrala samoću i tugu. Trebalo je da porazgovara sa sveštenikom o svojoj tuzi i on bi joj verovatno pružio potrebnu utehu i na adekvatan način objasnio da je pretereano tugovanje za mrtvima, predstavlja i odbijanje od preuzimanja aktivnog učešća u životu. Telefonska govornica sa desne strane u crkvi kao mesto gde se pale sveće za mrtve je signal da je svesno ( desna strana – racionalni deo uma) ušla u fazu kada „komunicira” samo sa mrtvima, a žive ( poznanica) zanemaruje i odvaja se od njih. Starija žena koja podseća na majku ( može biti nagoveštaj da treba da bude trezvenija poput majke ali i simbol „majke” u njoj- onog dela njene prirode koji može da je uteši ali i uloga nje kao majke u snom životu) znači – trgni se, okreni se ka deci, ostavi mrtve na miru.

Jasminka Holclajtner (Tekst objavljem u časopisu “Bilja i zdravlje”  kompanije “NOVOSTI”2007.)