Vitamini – koliko zapravo znamo o njima

Facebooktwitterpinterest

Veoma je rasprostranjeno uverenje da treba uzimati što više vitamina zato što su zdravi. Međutim, vitamine treba uzimati umereno i najbolje je to činiti uz savet nutricioniste. Kao suplementi (dodatni vitamini u obliku praška ili tableta) nisu neophodni u većini slučajeva jer se oni nalaze u hrani koju svakodnevno konzumiramo, ukoliko se hranimo zdravo i raznovrsno. Ponekad je dodatak vitamina ipak neophodan zbog nezrave ishrane ili nečim drugim izazvanog nedostatka određenog vitamina u organizmu, ali i tada je neophodno držati se preporučene doze jer neki vitamini mogu biti izuzetno opasni ako se uzmu u prevelikim dozama ili se nagomilaju u organizmu. Vitamini su važni u mnogim metaboličkim procesima u organizmu i njihov manjak ili višak mogu izazvati poremećaje funkcije koji su manje ili više opasni.

Vitamin B12 pripada vitaminima B kompleksa i nalazi se u mesu, ribi, jajima, mleku i žitaricama, a važan je u toku laktacije i trudnoće, za metabolizam belančevina i masti kao i u tretmanu nedostatka gvožđa u organizmu. Najbolje je uzimati ga iz hrane ili kao suplement uz savet nutricioniste.

Vitamin C je značajan u prevenciji i lečenju skorbuta, zaceljivanju rana i modrica, kao i slomljenih kostiju, ublažava bolove kod reumatoidnog artritisa, štiti od ateroskleroze i srčanih tegoba, a pomaže i u sprečavanju prehlada. Nalazi se u agrumima, šipku, jagodama, dinji, paprici, brokoliju, paradajzu i zelenom lisnatom povrću. Kuvanje ovih namirnica nije preporučljivo jer vitamin c zagrevanjem gubi svoja svojstva a takođe ne ni treba cediti limun u vreo ili vruć čaj. Trebaju ga pojačano unositi osobe sa slabijim imunitetom, trudnice, sportisti, pušači, dojilje, osobe izložene stresu… Višak se obično izlučuje mokraćom jer je rastvorljiv u vodi, ali predoziranje može dovesti do pojave mučnine,proliva, kamenca u bubregu i lažno pozitivnog rezultata testa na dijabetes.

Vitamin A se često dodaje kozmetičkim preparatima i koristi kao dodatak ishrani. Treba ga pažljivo dozirati zato što utiče na metaboličke procese stvaranja energije u ćelijama i njegov manjak ili višak izazivaju razne poremećaje ovog procesa, mada nije dovoljno poznato zašto nedostatak ili predoziranje ovim vitaminom ima tako snažne negativne efekte. Važan je za dobar vid i u fetalnom razvoju. Kombinacija hrane, pića, kozmetičkih preparata i dodataka ishrani koji sadrže ovaj vitamin lako može dovesti do predoziranja i zato treba biti oprezan sa njegovim unošenjem.

Vitamin D je važan za pravilan razvoj kostiju, normalne kontrakcije mišića i rad živaca. Ima ga u masnoj ribi, mlečnim proizvodima, a svoju dnevnu dozu možete obezbediti i kratkotrajnim sunčanjem. Manjak izaziva nervozu, nesanicu, proliv, slabljenje kostiju i poremećaje kontrakcije mišića. Prevelike doze podižu nivo kalcijuma u krvi, što dovodi do pojave mučnine i glavobolje.

Vitamin E je važan za rad endokrinog sistema, imunog sistema i polnih žlezda, deluje kao antioksidans, ubrzava zaceljivanje, štiti pluća od uticaja iz udahnutog vazuha, smanjuje rizik od srčanih oboljenja i ateroskleroze i sprečava prerano starenje. Ima ga u orasima, tamnozelenom lisnatom povrću, jajima, avokadu, iznutricama i plodovima mora. u ishrani ga obično ima sasvim dovoljno i nije štetan osim u izuzetno velikim dozama. Često se može naći u proizvodima za negu kože.

Vitamin K je potreban organizmu u malim količinama, ali je neophodan u procesu zgrušavanja krvi (pri povredama), za rad bubraga i metabolizam kostiju. Crevne bakterije proizvode pola neophodne količine a ostatak se može preko hrane. Ima ga u brokoliju, kupusu, lisnatom povrću, goveđoj jetri, zobi, siru i zelenom čaju.Retko se javlja njegov nedostatak kod odraslih, nešto češće kod novorođenčadi. Velike doze su toksične jer mogu izazvati alergijsku reakciju pa je najbolje da vam suplement ovog vitamina prepiše doktor.

Nadam se da sam vam pružila dovoljno novih informacija i želim još jednom da naglasim da je potreban poseban oprez sa vitaminima A, D, E i K jer u prevelikim dozama mogu biti čak i toksični.

Autor: Tijana Boćanin

 

Facebooktwitterpinterest