CARDIAL – DR. MILA ŽIVOJINOVIĆ, kardiolog

Pitanje : Današnja državna kardiološka služba izgleda otprilike ovako: Pacijent  ako se leči u državnoj ustanovi, ode na kontrolu kada ima zakazano a to bude kontrola u najboljem slučaju za tri do šest meseci, ako je kako lekari to kažu „stabilan” onda dotle što kažu pacijenti „ko živ, ko mrtav”. Naravno to je šala na nepostojanje urgentne danonoćne kardiološke službe pri domovima zdravlja, a o noćnoj i da ne pričamo. Npr. u Beogradu  imate mogućnost odlaska u Hitnu pomoć, Urgnentni centar ili neku od dežurnih bolnica gde uglavnom zbrinu pacijenta ili ga zadrže u bolnici ali u najvećem broju slučajeva ga pošljaju kući uz savet da popije sedativ ili mu daju injekciju Bensedina i kažu mu da ode kod svog lekara. Tu nastaje problem jer on ima  zakazano tek sa nekoliko meseci.

Uvako dugačak uvod je zapravo pitanje Vama da li je takva oragnizacija kardiološke pomoći pacijentima, dovoljna bar kada je u pitanju Beograd kao grad sa preko 2.000.000 stanovnika sa velikim brojem pacijenata sa kardiovaskularnim poremećajima? Da ste Vi ministar zdravlja i imate neograničene ingerencije da organizujete kardiološku službu kako bi to izgledalo?

Odgovor Naravno da naša zdravstvena služba nije ni približno organizovana tako da može da zadovolji potrebe svih građana, posebno jer smo država starih, a kontkreno me pitate za Beograd i grad u kome je često teško i Hitnoj pomoći da dođe do pacijenta zbog zagušenja u sobraćaju a pogotovo pacijentima koji  su npr. penzioneri i žive sami da dođu do Hitne pmoći. Niko se ne zapita da li imaju tada novca da dođu taksijem do prve medicinske ustanove, nekoga da ih preveze, terenske službe domova zdravlja su preopterećene.

Ne kažem da se ništa ne radi po pitanju unapređenja  pružanja medicinske usluge građanima. Sigurno da bi bili od koristi punktovi Hitne pomoći kao u svetu da mora svaki stanovnik da bude na takvoj udaljenosti od takvog punkta da lekari hitne pomoći u toku svih 24 h moraju da stignu do njega za 4. min. Opremanje takvih punktova nije preskupno, potrebna su vam dva ili tri vozila, što smatram da nije skupo kada je ljudski život u pitanju , zna se šta je opremljena stanica, mora da ima defibrilator i sve neophodne lekove za pružanje prve pomoći bez obzira da li se radi o kardiološkom pacijentu ili npr. hiruškom. Nažalost za našu državu je život građana najjefitniji. Imam utisak da se kod nas najmanje ulaže u urgentnu medicinu a ona nam je najneophodnija, to znači da takvi  punktovi budu  raspoređeni po celom gradu. Mnogi pacijenti nažalost umru jer do njih Hitna pomoć nije stigna na vreme ili oni do određene medicinske ustanove ali za to  nije kriva samo loša organizacija medicinske službe već celokupan sistem u kome u saobraćaju često dođe do zagušenja.. Ne treba da zaboravite i na noćne tuče, sudare i sl. dovoljno je da ga lekar mediciniski adekvatno zbrine ako je u blizini i on neće iskrvariti do najbliže bolnice. Kod nas nemate nijednu bolnicu u cetnu grada, najbliži centru je Klinički i Urgentni centar, sve su na periferiji grada, na Zvezdari, Dedinju, Bežanijskoj kosi u Zemunu. Nisu samo stari ugroženi, leti kolabiraju mladi ljudi, ne mali broj mladih sve više ima problema sa srcem i kardiovaskularne poremećaje. Ovde se zahteva da se radi kao na zapadu a standard je ispod svakog nivoa pa su u stresu i oni koji imaju posao i oni koji ne mogu da se zaposle. Zanemarujemo mlade i njihove zdravstvene probleme. O stresu kojima su izloženi lekari Hitne pomoći  da  i ne govorim.

Pitanje: Kako onda tumačite činjenicu da se stanica Hitne pomoći  bar kada je Beograd u pitanju nalazi na autoputu i da ceo centar Beograda nije pokriven nijednim punktom, da ne spominjemo domove zdravlja ili spomenute dežurne bolnice noću,  a ljudi npr. po vrućini padaju kao pokošeni od toplotnog udara, srčanih i kardiovaskularnih smetnji ?

Odgovor: Sve što sam navela u odgovoru kako bih ja to organizovala je odgovor i na ovo pitanje.

Pitanje : Idu vrući letnji dani i slušamo stalno iz Hitne pomoći kako pacijenti koji imaju ovakve i onakve smetnje ne bi trebalo da izlaze između 10 i 17 h a šta da rade svi oni koji moraju na posao, da odu na njega i da se vrate, koji rade na terenu, koji su vezani za kola ili rade u kancelarijama bez klima uredjaja ?

CARDIAL – ordinaciija sa ultrazvukom

Odgovor: Ako imaju ikakve smetnje moraju da se obrate svom lekaru i da dobiju adekvatnu terapiju, ako treba dopunsku, pojačanu . Dobra terapija može značajno da im olakša da podnesu sve vremenske promene uključujući i nagla zahlađenja. Mislim da je kontrola na 3 do 6 meseci samo za stabilne kardiološke pacijente ali njih je nažalost sve manje.

Pitanje : Da li je prednost privatne kardiološke službe to što Vas pacijenti uvek mogu da konsultuju, dođu na pregled i dobiju tretman u kratkom vremenskom roku, ili ih na osnovu smetnji uputite kojoj ustanovi treba da se jave ?

Odgovor : Nema potrebe da reklamiram privatnu kardiološku praksu, moji pacijenti i svi oni koji imaju dobra iskustva, a uglavnom su takva kada se pružaju u privatnoj praksi jer se mi borimo za svakog pacijenta. Ako pogrešimo izlazimo na loš glas,  ali imam stalne pacijente i po 18 godna i pratim kako se kod njih razvija bolest, da li napreduje da li ima poboljšanja, pričam sa njima o načinu na koji vode život, zbog toga i radim u porodičnom kardiološkom timu u kome se dobijaju i druge vrste saveta, radi se na prevenciji. Lekari po domovima zdravlja ili noću kada se pacijent obrati hitnoj službi dežurne medicinske ustanove za to jednostavno često  nemaju vremena.

Pitanje :Da li je dobro da pacijent pročita uputstvo koje je dato uz lek jer mnogi ne žele da uzimaju lekove za srce kada pročitaju sve moguće prateće simptome koje on može da izazove, npr. mučninu, glavobolju, ekceme i sl.?

Odgovor: Pacijent treba  uvek da kaže lekaru tj. lekar da ga pita da li je  preležao  neko oboljenje, posebno ako su u pitanju jetra ili bubrezi , da li je na nešto alergičan ? Ipak, svako uvođnje novog leka tj. pelazak sa jednog na drugi. čak iz iste grupe može da pacijent oseti bilo kao naglo poboljšanje ili povemeno u vidu vrtoglavice i sl. ali to je uglavnom adaptacija organizma na nov lek. On treba da obavesti lekara o tome i da prati svoje stanje. Najvažnije ne podlegati panici i sačekati da se vidi koliko dugo traju ti simptomi. Nuspojave koje idu uz neki lek moraju da budu napomenute u uputstvu iako često samo 1 ili 2 procenata pacijenata imaju takve probleme.Između nuspojava i koristi leka, lekar se uvek odlučuje za korist koju pacijent može imati.

Pitanje : Postoje nekoliko grupa lekova i da li pacijent može da oseća drastičnu promenu ako pređe sa jednog na drugi lek iz iste grupe, npr. betablokatora ( protiv tahikardije – lupanje srca) ili iz grupe lekova za visok pritisak ?

Odgovor: Svi kardiološki lekovi u stvari imaju u sebi komponentu da dovode krvni pritisak u normalu, bez obzira iz koje su grupe, ali svakom pacijentu odgovara neki drugi lek. Neki sadrže u sebi i blagu dozu diuretika, neki, koji služe kao koranrni dilatatori ( šire krvne sudove) imaju za cilj da kod starijih pacijenata koji imaju suženje krvnih sudova poboljšaju cirkulaciji. Kod pacijentata sa anginom pektoris oni su veoma važni jer predstavljaju u stvari neku vrstu blagog produženog nitroglicerina, čine organizmu ono što je sam pacijent zapustio ne baveći se sportom ili ne šetajući dovoljno, omogućavaju da sva tkiva budu ishranjena krvlju koji prenosi kiseonik  i time rasterećuju srce. Iz te grupe lekova ima takođe nekoliko na raspolaganju, ali često ih prati blaža ili teža glavobolja i pacijenti onda misle da im lek ne odgovara, ali upravo glavobolja je dokaz da lek deluje jer širi i krvne sudove u glavi. Vremenom glavobolja nestane.

Pitanje : Mnogi misle da kada jednom dobiju dijagnozu visokog krvnog pritiska ili angine pektoris sa njih nema spasa, tj. da im se stanje ne može popraviti.Da li je to tačno?

Odgovor :Naravno da nije. Oni su sebe uveli u to stanje, jer nisu radili sve ono što se preporučuje, bili su previše izloženi stresu, nepravilno se hranili, malo se kretali, verovatno pušili, pili i rezultat je da kardiovaskularni sistem  u jednom momentu to nije mogao da izdrži i počeo da reaguje visokim krvnim ptisikom. Veoma je važno kontrolisati svoj krvni pritisak, jer kada počne na vreme da se leči, i srce se rasterećuje dodatnog napora. Kardiovaskularni sistem u koji spadaju krvni sudovi i srce je savršen mehanizam i visok pritisak je prirodna odbrana organizma i signal pacijentu da treba da napravi zaokret u svom životu kako što se tiče izlaganja stresu, ishrane i pušenja, prvenstveno. Ipak, ne može se regulisati ako je visok bez lekova. Čak i kada je blago povišen treba ga redovno meriti i osluškivati sebe, da li reagujemo na promene vremena, da li pritisak skače posle obilnog obroka, što je normalno ako ga ne prate i određene tegobe u vidu bolova u grudima, da li skače posle nerviranja, što je u stvari normalna reakcija organizma ali nije normalno ako se održavaju visoke vrednosti krvnog pritiska ili pacijent ima dugo tzv. preskakanja.  Takođe pacijet treba da upozna sebe da obrati pažnju da li je osetljiv na zahlađenje, naglo otopljenje, Svakako kod vrtoglavica, lupanja srca, malaksalosti, naročito ako je prati mučnina, drhtanje, glavobolja, treba se obratiti lekaru.

Pitanje : Zbog čega uvek lekar insistira na labaratorijskim analzama čak i kada je samo pritisak u pitanju?

Odgovor: Ako posumnjamo na preteći infarkt uvek proveramo da li su prisutni enzimi u krvi koji ukazuju na tako nešto , ili   se pokažu odstupanja u vrednostima horomona tiroidne žlezde, već imamo jedan važan pokazatelj u kom pravcu treba da ide lečenje, obavezno se uključuje i endokrinolog. Ukoliko se dobiju visoke vrednosti holesterola takođe je potrebno prepisati pacjentu određenu dijetu. Postoje i druge dodatne analize npr. kontrolišu se vrednosti adrenalina u krvi posebnim labaratorijskim analizama da bi se došlo do zaključka šta je uzrok skoku pritiska. Ne treba zaboraviti da je organizam jedinstvena celina i da ako imate bolesne bubrege oni mogu biti uzrok povišenom pritisku, tada može doći do preznojavanja, malksalosti, mučnine a pacijent misli da je uzrok u hrani, da je prehlađen, da ima bolesno srce. Srčani simptomi i povišen pritisak tada su samo propratna pojava nekog drugog oboljenja. Mnoge hronične i akutne bolesti su praćenje visokim pritiskom ili često niskim i srčanim tegoba, počev od gripa, bilo kakvog zapaljenjskog procesa u organizmu i zato je više nego bitno da lekar pregleda pacijente.

Pitanje : Pacijent koji ima srčane tegobe i obično je usplahiren, stariji pacijenti posebno često zovu Hitnu pomoć, da li je to noramalna reakcija ?

Odgovor: Jeste, zato se u tzv. „napadima” ili kod promena vremena kada se radi o posebno osetljivim pacijentima uglavnom daje sedativ, ako nikako ne odreaguje na lekove, ali ne kao redovna terapija, mada je nekima potrebno i to.Najbolji lek je razgovor i zato postoji služba u Hitnoj pomoći koja daje savete preko telefona. Ipak, ako simptomi bubu učestali, ako napadi panike budu izrazito jaki, pacijent treba da potraži pomoć psihologa i psihijatra.

Pitanje: Mnogi pacijenti uzimaju na svoju ruku nitroglicerin kod bolova u grudima. Koliko je to opasno ili korisno?

Odgovor : I jedno i drugo. Ako je pacijent srčani bolesnik, onda je to nagoveštaj anginoznog napada koji mora proći posle jedne ili dve tablete. Ako bol i dalje traje treba otići u zdravstvenu ustanovu i videti o čemu se radi. Nisu svi bolovi srčanog porekla. Neko ima razne vrste mijalgija upala tkiva između rebara, koji reaguju na promene vremena, bol može poticati od kičme, raznih vrsta spondiloza, bolova koji potiču od kičmenog stuba, od prehlade, od pluća, uvek treba ispitati o čemu se radi. Ako pacijent često ima potrebu da uzme nitroglicerin i posle njega bol popusti, to je ozbiljan signal da mora da ode na detaljan lekarski pregled. Moguće je da je potrebna pojačana terapija ili promena iste. Postoje pacijenti koji godinama uzimaju istu terapiju i ne dolaze na kontrole što je naravno pogrešno. Terapija mora da se posle izvesnog vremena koriguje, bilo da se smanji, da se pojača, promeni ili ako su nalazi dobri, da pacijent primenjuje istu. Ali nije na njemu da bez lekarske kontrole o tome odlučuje.

Pitanje: Mnogi pacijenti i pored redovne terapije koju uzimaju za srce i pritisak vole da uzmu malo alkohola. I mnogi kažu da se osećaju bolje ?

Odgovor: Ja kao lekar moram da kažem da to nije ispravno, mada mislim da malo vina ili ako je vremenski razmak između uzimanja leka i uzimnja malo žestokog pića veliki, pacijent ne bi trebalo da se oseća loše. Ipak, to je uvek rizik jer svako alkoholno piće pojačava dejstvo leka i bolje to ne činiti. Ako uzimate npr. terapiju ujutru a uveče popijete čašu vina, ništa vam neće biti, jer alkohol ima i sedativno dejstvo.

Pitanje : Da li smatrate da je odnos države prema privatnoj lekarskoj praksi pogoršao tj. da su propisi strožiji ili vam je sada lakše nego kada ste počinjali sa radom ?

Odgovor: Lekar koji pošteno radi svoj posao i ima pošten odnos prema pacijentima a u svakoj profesiji imate nažalost i one kojima je bitniji kvantitet od kvaliteta, nema čega da se plaši. Nijedan lekar nije savršen ali je na njemu da se usavšava i da prati najnovija dostignuća u domenu stvoje struke. Država nam gotovo ništa ne pomaže a da li odmaže o tome bi se moglo pričati. Kao i u svakom nesređenom društvu ili kako mi to volimo da kažemo u tranziciji, problem je novac, ali nije jasno zbog čega država odmaže svojim građanima tako što im uskraćuje plaćanje lekarskih usluga kod privatnih kardiologa i u privatnoj praksi drugih specijalnosti.

Pitanje : Da li mislite da bi bila moguća zloupotreba ?

Odgovor : Ne može da postoji zloupotreba u privatnoj kardiološkoj praksi. Zašto bi neki pacijent dolazio da mu se svaki čas stavlja holter, da mu radimo test opterećenja, na kraju krajeva, mi lekari odgovaramo za svoj posao i za preglede koje obavljamo. Doći kod lekara u privatnoj praksi ne znači izražavati svoje želje, lečenje je isto kao i u državnoj službi s tim što su pacijenti ovde otvoreniji, prisniji, mogu da dobiju tretman istog dana ako se loše osećaju, a to je ono što je bar kada je urgentna medicina pa samim tim i kardiologija u pitanju često spašavanje života.

Pitanje: Kako tumačite uvođenje fiskalnih kasa u privatnu praksu ?

Odgovor: Pošten čovek nema čega da se plaši ali mislim da nije suština dobre usluge pacijentima u tome da li će lekar koji drži privatnu ordinaciju neku uslugu proknjižiti ili ne, to je samo pokušaj države da kontroliše lekare ali to ne utiče na kvalitet lekarske usluge. Možda postoje lekari koji kriju prihode, ali u našoj struci  kod lekara koji su se odlučili samo za privatnu praksu, nema bogaćenja, nema korupcije. Kod nas dolaze između ostalog i penzioneri koji odvoje poslednji dinar da se pregledaju ili im deca plate pregled, jer ne žele da im se roditelji maltretiraju čekajući u redovima po dežurnim bolnicama ili da čekaju na pregled po tri meseca. Iako smo zemlja sa visokim rizikom i stopom umiranja od kardiovaskularnih obolejnja ne osećam da nam država na bilo koji način pomaže da budemo od koristi, državi je cilj da vas oporezuje. I to je u redu ali je pitanje šta je prioritet, novac ili zdravlje pacijenata. Više bih volela da su kao prioritet uveli mogućnost da se ovde dođe sa zdravstvenom knjižicom i da nam se u kratkm vremenskom roku refundiraju sredstva iz dražvnih ustanova. Tu je problem a ne fiskalne kase, pacijenti nisu kupci, mada ako bolje pogledate, zdravlje i jeste navrednija „roba”.

Pitanje : Vi ste uveli nov metod pregleda iz tzv. sveže kapi krvi koji se zove Darkfild mikroskopski pregled . Vidim dr. Draganu kako ima povezan mikroskop sa komjuterom i zaista se vidi kako nešto „pliva” po tečnosti, šta je to ?

Dr. Dragana Živojinović- Ganem pri analizi žive kapi krvi

Odgovor : Dobro je da „pliva”. Šalim se naravno. Možete i sami da vidite kod ovog pacijenta npr. ove kako vi kažete kružiće koji plivaju slobodno to su eritrociti. Evo pogledajte, nekoliko njih su okruženi crnim, i ovaj pacijent ( sedi gospodja srednjih godina i sluša šta mi pričamo) je sigurno sklona stresu. ( Gospodja klima glavom). Eto primera da neko ko deluje smireno može i te kako biti pod stresom. Pogledajte ove zgusnute eritrocite u vidu grozdova, to nije dobro. U ovom nalazu imamo i prisutna fibrinska vlakna i sliku osobe koja nema u svojoj krvi dovoljno kiseonika, neki hronični upalni proces ( koji nikako nije dobar za srce) jer stvara fibrinske niti koje su loše u smislu prevencije infarkta a ovde imamo i prisutne masne čelije. Gospodja ne deluje punačko niti da je pod stresom niti da je bolesna, došla je na pregled je je „malo guši” i „malo joj skače pritisak”. Analiza žive kapi krvi nam je rekla mnogo toga o njoj.

Pitanje : Kako Vi pored redovnog pregleda ultrazvukom i na osnovu ecg nalaza, sada nakon ovih saznja reagujete, da li menjate kardiološku terapiju?

Odgovor : Nama je ovaj pregled dragocen jer vidimo da je ne guši zbog prisustva teških metala u plućima što se često nalazi kod urbanog stanovništva, nego zbog nedostaka kiseonika u krvi i holesterola. Ova gospodja npr. i pored redovne terapije moraće da promeni način života i da ne čuva samo unučiće i da se bavi domaćim poslovima koji zamaraju srce nego će morati da promeni režim ishrane, da nađe vremena da šeta  bar jedan sat ali ne po centru grada nego po nekom parku ili pored reke i dobiće preporuku za dopunsku terapiju u vidu uzimanja preparata za smanjenje holesterola što se ne vidi tako drastično iz labaratorijskih nalaza, da dobije terapiju antibiotoicima i da smiri upalni proces ( žali se na bolove u grlu) i da uzima najmanje litar i po tečnosti jer analiza njene kapi krvi govori da ona ne uzima dovoljno tečnosti, što može biti jedan od razloga i za povišen krvni pritisak.Takođe će dobiti preporuku da se hrani prema svjoj krvnoj grupi.

Pitanje : Koliko je važno vama lekarima da imate i ovakav uvid u stanje pacijenta ?

Odgovor : Više nego dragoceno, jer uzimanje lekova će ublažiti njene tegobe ali će uzrok ostati, a suština lečenja je da otklonite uzrok. Naša dužnost jeste i da uputmo pacijenta na zdrav način života ali za razlilku od opštih preporuka koji se mogu čitati svakodnevno u štampi, ovde vidimo pacijenta kao „na dlanu”, šta njegova krv „traži” i šta njegovom organizmu „nedostaje”. Ova gospodja dovoljno da uzima često velike količine namirnica koje joj ne odgovaraju npr. dosta mesa a pripada A krvnoj grupi i njena krv će se „pobuniti” i mi ćemo to videti ovde na ekranu.

Pitanje: Spomenuli ste upalni proces, kakve veze on ima sa srcem ?

Odgovor : Ima velike veze i vrlo je važno popraviti svaki kvaran zub, držati pod kontrolom hronične upale procese, bilo da se radi o sinusima, grlu, bronhijama. Ne može se sve lečiti čajevima, mada sam pobornik mnogih komplementarnih načina lečenja. Upalni proces dovodi do stvaranja fibrinskih flakana koji plutaju po krvotoku i ne samo da otežavaju cirkulaciju krvi nego mogu dovesti do stvaranja tromba.

Pitanje : Mnogi se žale na razne vrste bolova, posebno reumatičari, da li i oni treba da dođu na pregled?

Odgovor :Reuma je širok pojam ali bolovi u kostima, kočenja, česti išijasi, artritisi zahtevaju ozbiljan tretman. Pacijenti sa takvim tegobama često imaju problem i sa srcem. Uvek treba uradili i bakteriološke analize  i videti u čemu je problem.

Razgovor vodila Jasminka Holclajtner, maja 2009.