Hipnoza, meditacija, regresija, telepatija

Reč  hipnoza asocira na ležanje na psihijatrijskom kauču, psihijatar ili psihanalitičar,stručnjak za hipnozu vrti klatno iznad vaše glave i vi sve više tonete u san tj. u hipnotičko stanje nekog polusvesnog ili potpuno nesvesnog transa u  kome vi radite ili govorite ono što vam terapeut sugeriše. Tako pojednostavljena slika o hipnozi danas se retko može videti osim u ordinacijama regresoterapeuta koji na sličan način uvode osobu u stanje hipnoze da bi se iz podsvesti izvukle na površinu one informacije koje su pothranjene u memoriji naših predaka prenete preko DNK –a jer sve više je zagovornika teorije da postoji genetsko sećanje. Šta je efekat deja vu, informacije dobijene putem regresije ostaju tajna jer je ljudski mozak faktički „umrežen“ po prinicipu kvantne medicine i bioenergetskih DNK zapisa, sa svim onim što se dogodilo u prošlosti na planeti Zemlji, i sa svim budućim događajima koji su „zapisani“ negde u svemiru. Upravo kod ovog zaključka da se budućnost predviđa bilo pod hipnozom u stanju regresije ( osoba se vraća u „bivši“ život i predviđa buduće događaje) regresija i hipnoza kao i prekognicija se nazivaju vidovnjaštvom. Sam izraz nosi negativnu konotaciju kao da se radi o šarlatanstvu a zapravo se radi o nedovoljno ispitanim oblicima svesti, podsvesti, kolektivne svesti, moći ljudskog uma i s obzirom da se ono što se predviđa ne dogodi uvek, onda dobija i epitet šarlatanstva.

Svaki pokušaj da se iz svesti pojedinca izvuku određeni zakljkučci ne mora obavezno da donese pozitivan rezultat. Astrolozi mogu da zaključe na osnovu natalne karte koja osoba ima takve sposobnosti i da li treba da sebe isproba u takvim aktivnostima jer efekat može  biti poguban po nju.

Ljudski mozak, kao i svi unutrašnji organi je konstantno aktivan i na javni i u snu. I sve ono čime ga „hranimo“ to se dalje razvija u vidu saznanja, podstaknutih impulsa, emocija ili aktivnosti.Ako dečak pasionirano gleda sport na tv. njegov mozak će primiti informaciju da treba se bavi time ali će se takođe lučiti hormoni koji će ga terati na fizičku aktivnosti. U njegovom mozgu će se stvarati slika njega  kao sportiste a isti je slučaj i sa onima koji su pasionirani čitaoci literarnih dela, u njima oni prepozanju sebe kao budućeg pisca ili oni koji non-stop slušaju muziku sebe „vide“ kao budućeg muzičara.

Kako hipnoza može da pomogne u tim slučajevima. Pod hipnozom se može aktivirati centar za talenat, može se nesigurnim ličnostima sugerisati uspeh i oni iz hipnotičnog transa izlaze „ojačani“ za takvu informaciju. To je međutim moguće i u drugim oblastima alternativnih oblika lečenja – putem homapatskog leka koji lekar na osnovu razgovora sa pacijentom, ako zaključi da je talentovan a nedovoljno siguran u sebe, da poseduje strah od neuspeha i sl.može da podstakne samopouzdanje i ambiciju.

U hipnozi se može sugerisati pacijentu da ostavi alkohol, duvan, drogu, da se oslobodi strahova ali se takođe odgovaranjem na pitanja psihoterapeuta u toku hipnoze mogu dobiti odgovori   šta je uzrok depresije, malodušnosti, nesigurnosti jer se izvlače iz pacijenta informacije o nekim događajima koji su ostavili negativan trag u njegovoj duši a da on toga nije ni svestan.

Autohipnoza je danas poznata  pod izrazom autosugestija i iako je neki psihijatri i psihoanalitičari nazivaju šarlatanstvom, instant psihološkom podrškom koja ne daje trajni efekat, razni seminari širom sveta na tu ili slične teme samopomoći stiču veliku popularnost.

U suštini u svakoj vrsti komunikacije u kojoj se razmenjuju inoformacije, vodi polemika može imati za cilj neku vrstu sugestije, dobronamerne, manje dobronamerne ili čak veoma kritički usmerene. Kada osoba počne da priča o sebi, bilo članovima porodice, prijateljima ili nekom terapeutu, posebno o svojim problemima ona se izlaže riziku da bude pod velikom sugestijom sagovornika u pogledu načina na koji bi trebalo da rešava svoje probleme. Te sugestije svakako nisu oblik hipnoze mada ima onih koji nesvesni svog uticaja na sagovornike mogu biti veoma uporni i sugestiblini dok oni koji su svesni toga, mogu svesno da koriste tu svoju moć. Treba se zapitati onda, kome treba pričati o sebi, svojim problemima, sumnjama, nadama. Jaka ličnost uglavnom rešava svoje dileme brzo, ne upliće okolinu u svoje probleme, ne traži savete jer zna šta valja činiti. Ona dijametralno suprotna grupa ljudi radi obrnuto, svima priča o svojim problemima ali ne sluša ničiji savet, radi po svome čak i kada je to kontraproduktivno jer se najsigurnije oseća kada sledi neki svoj unutrašnji glas, često kompulsivnu potrebu što neretko ne donosi nikavo razrešenje dilema.

Sugestibilnost i sposobnost da drugog hipnotišemo nije ista. Razni „učitelji“ na seminarima za marketing ili medije dobro znaju kako da poduče polaznika seminara da bude ubedljiv, sugestivan. Postoje reči koje uvek nađu plodno tlo i koje će uvek privući pažnju gledalaca npr. reklama poput onih  „Da li imate problem- mi smo tu da ga rešimo“ ili „Mislite da ste zdavi – proverite, mi ćemo vam pomoći“, u svakoj od tih reklama se nudi pomoć, ono što je svakom čoveku dobrodošlo kad tad.

Ako se marketinški zanat ili trikovi upotrebe u politici oni imaju kratkotrajan efekat jer su rezultati ti na osnovu kojih se formira mišljenje građana o političaru i često donose suprotan efekat od očekivanog. Davanje nerealnih obećanja a zatim nespunjavanje istih budi gnev.

Sličan je slučaj i u međuljudskim odnosima bilo na nivou šef-zaposleni, ona-on u ljubavnom odnosu, roditelj-dete, ono što se nudi mora i da se da ako je cilj da se održi poverenje one druge strane i ispuni.

Možemo li da naučimo da hipnotišemo druge

Najverovatnije da možemo i to ne mora biti na klasičan način na psihijatrijskom kauču, to se često nesvesno primenjuje u svakom odnosu u okviru koga želimo da postignemo neki cilj, bilo u ljubavnom ili poslovnom odnosu.

Direktan pogled, ležeran stav koji budi sigurnost kod one druge strane da je sagovornik opušten, iskren ili da mu nije stalo da bilo koga u nešto ubeđuje, tih razgovetan govor koji takođe pobuđuje poverenje da se radi o prefinjenoj, taktičnoj osobi koja ume da komunicira može doneti rezultat.

Hipnotisati nekog u vidu amaterskog pokušaja sa ljuljanjem viska i uvođenja osobe u hipnotičko stanje nije naivan postupak i s tim se ne treba igrati. Vrsta autohipnoze se sprovodi za vreme meditacija kada osoba sebe uvede u alfa stanje u kome su moždani talasi na određenoj frekvenciji ali je pitanje takođe šta se tada dešava sa umom, svešću i podsvešću. Nikakva proučavanja ne mogu dati realan odgovor jer se proučavanja vrše uz pomoć npr. eeg zapisa što je samo po sebi neprirodno i prilično stresno ili uz pomoć ecg nalaza. Pri tom se dobija slika rada srca i mozga ali se ne dobija jasna predstava šta pojačana ili smanjena aktivnost mozga nagoveštava.

Oni koji često meditiraju svesni su da meditacija ima pozitivan efekat ako se sprovodi u kratkom vremenskom periodu u vidu nekog opuštanja. Kolektivne meditacije pod nadzorom raznih samozvanih gurua ili učitelja su veoma diskutabilne jer osoba koja meditira ne treba da to radi u grupi jer dolazi do preplitanja bio polja i moždanih talasa i tada se postiže često suprotan efekat.

Hipnoza ili telepatija

Ako niste sigurni da li posedujete sposobnost za hipnozu isprobajte sebe. Sedite žmurite i opuštenih ruku koje držte na butinama malo iznad kolena, pokušajte da u mislima zamislite određenu osobu i šaljite joj poruke „Javi se, javi se“npr. Može lako da se dogodi da se ta osoba zaista javi na telefon ili vam pošalje sms poruku javi se na FB. U ljubavnim odnosima kada su oni prilično zamršeni, zategnuti, kada je došlo do razdvajanja partnera a da situacija nije do kraja razrešena mnogi osećaju da ona strana misli na njih i dogodi se da usledi poziv nakon intenzivnog razmišljanja o toj osobi.

Između hipnoze, autohipnoze, telepatie, sugestije i autosugestije postoji tesna veza i potvrđuje se pravilo da misli određuju tok događaja. On će biti pozitivan ako se šalju misli pune ljubavi a negativan ako se šalju misli pune besa, mržnje. Osobe koje nose u sebi konstantan gnev trebalo bi da se putem hipnoze ili meditacije oslobode gneva jer ukoliko se to ne dogodi, prizivaju one koji su im slični ili one koji su uzrok njihovog gneva u kom slučaju se odnos nepoverenja i mržnje ne razrešava.Ako se prepustite stručnjaku da vam putem hipnoze ili regresije pomogne, možda će se razrešiti odnos mada je regresija relativno opasnija jer nikada ne možete da budete načisto da li su vaša „sećanja“ plod vaše podsvesti, mašte ili zaista nekog prethodnog života. A u tom slučaju, možete se suočiti sa neprijatnim saznanjima sa kojima ne znate šta ćete, kako da razrešite nešto iz prošlosti, posebno ako to nema nikakve veze ili vi ili regresoterapeut niste u stanju da nađe tu vezu sa vašim problemima u sadašnjosti.

„Meni je u svakom pogledu sve bolje i bolje“ rečenica koju je pre sto godina „pronašao“ Emil Kue za sada daje rezultate i možda bi bilo najbolje držati se nje jer vam od nje, neće biti gore.

J.H.

photo by :www.hipnosisterapeutica.info