IRENA POPOVIĆ – BEOGRADSKI ŠARM SA ITALIJOM U SRCU

Ko kaže da lepe žene nisu pametne ?

Dugo smo uživali u emisijama Irene Popović ( jedno vreme Đurić, dok je bila u braku sa Srđanom Đurićem, novinarom, doskorašnjim savetnikom premijera Koštunice) i gledaoci je pamte po prvom Telefaktu na BKTV početkom aprila 1995., zatim je bila autor i voditelj mnogih emisija između ostalog “Ukrštenih reči” sa tada novinarkom Majom Vidaković, sada već poznatim arhitektom, takođe na BK, a onda su se ređale emisije u kojima nas je često dočekivalo veselo i prijatno lice Irene i njen prelepi melodičan glas.

Gledaoci su je i pre početka rada BK TV kome je ukinuta frekvencija 2006.godine primetili kao novinara Studija B. Jedno vreme je bila novinar TV FOX a onda se “izgubila”. “Pronašli” smo je zamolili da nam da intervju za posetioce sajta AstroZenit.com. Bez verbalno izraženih komplimenata, konstatujemo da je Irena jedna od onih mladih žena za koje godine i te kako “rade”. Blista od zadovoljstva i zrači pozitivnom energijom. Gleda vas pravo u oči i shvatate da imate pred sobom ženu koja na prvi pogled deluje kao slatka devojčica iz komšiluka, a zatim u razgovoru sa njom, otkrivate da se iza te lepršave pojave krije slojevita ličnost, duboka osećajnost, urođena finoća,i osoba koja poseduje stalnu potrebu za proširenjem svojih saznanja i za usavršavanjem. Prototip mlade žene koju bi rado svako imao u svom društvu, kao saradnika, partnerku, sestru, kći, tetku, prijateljicu. A ono najglavnije – što verovatno nijednog muškaca ne ostavlja ravnodušnim – ona poseduje veliku dozu prefinjenog seksepila koji izbija iz svakog njenog gesta, mimike, glasa.

U razgovorima sa raznim novinarima koji su sarađivali i sa štampanim i sa elektronskim medijima, saznala sam da kod većine postoji neki lični afinitet prema određenoj vrsti medija. Da li je to slučaj i kod Vas, s obzirom da ste trenunto angažovani na poslovima koji se u priličnoj meri razlikuju od dosadašnjeg posla na tv? Da li Vam nedostaje rad na tv ?

-Različita su mi razmišljanja što se tiče televizije. Čas mi nedostaje, čas ne. Raditi na televiziji, pogotovo ako ste ispred kamera, znači voditi jedan potpuno drugačiji život. Novinarska profesija spada u one gde nema radnog vremena, uvek radite praznikom i stalno ste pod stresom. Sada se bavim drugačijom vrstom posla i po prvi put u životu radim od 9h do 17h.

S obzirom da ste veoma mladi počeli da radite “udarnim tempom” i na Studiju B i na BK gde ste bili jedno od vodećih tv lica, a zatim na TV Fox da li ste poželeli da se malo odmorite od tempa koji nameće rad na tv ili Vas je jednostavno privukla pomisao da radite i nešto drugo ?

– Da, poželela sam da se malo odmorim. Rad na televiziji zahteva da ste stalno intelektualno pripravni i u stanju grča, ne smete ništa da izgubite iz vida, jer kad stanete ispred kamera nema popravke. Još ako radite 4 sata živog programa, a prethodne noći ste “skrpili” samo tri sata sna, onda možete da pretpostavite koliko je to naporno. A gledaoci se uključe na 10-ak minuta i na osnovu tih par minuta formiraju mišljenje o vama. –

Činjenica je da Vas kamera “voli” i da posedujete harizmu neophodnu za tv. Da li se pred kamerama ponašate kao da nisu uključene, kao da pričate sa nekom prisnom osobom, ili kao da ste pred salom punom ljudi ? Kakav zapravo imate osećaj kada se kamere uključe ?

Hvala na komplimentu. Mnogi su mi rekli da sam prirodna pred kamerama i dan danas me zaustavljaju i govore da sam im draga. Vesela sam po prirodi i tako se ponašam pred kamerama. Nema neke velike razlike između mog ponašanja u prirodi i pred kamerama. Možda sam u prirodi još opuštenija, ali kada se kamere uključe, onda imam onaj osećaj da mogu da pokažem sve što sam naučila, svoje vaspitanje, kulturu i konstantan rad na sebi. Ništa, ali baš ništa se ne može sakriti u živom programu. Body language, način obraćanja gostima, kome možete govoriti Vi, a kome ti, kada biti umeren, kada iskazati saosećanje i tugu, a da se ne pređe u patetiku, kada je dozvoljeno da se do suza smejete, za sve nabrojano treba imati urođen osećaj i dobro vaspitanje.

Kada se kamere uključe za Irenu nema treme

Spadate u red tzv. intelektualki – novinarki sa taman onoliko ženstvenosti i seksepila koliko je to potrebno za tv. Šta mislite o najezdi lepih mladih devojaka koje čitaju vesti i deluju kao voštane lutke, imaju li one perspektivu da izgrade svoju ličnost, ili im je ta lepota zapravo hendikep da dobiju neki odgovorniji novinarski zadatak ?

Nikome lepota nije hendikep, ako radi na sebi. Ako ste pametni, obrazovani, pa još i lepi to vam je plus više. Lepe, a prazne mlade devojke, koje misle da su zvezde posle par pojavljivanja na televiziji, i koje ne rade na sebi neće dugo potrajati. Biće jedno vreme zanimljive, ali niko ih neće pamtiti na duže staze.

Bili ste autor vrlo zapaženih emisija, a narod Vas pamti po “Zlatnoj žici” na BK. Da li je bilo naporno osmišljavati tu emisiju iz dana u dan ?

Nije mi bilo naporno. To je bio posao iz snova. Okruženi ste enciklopedijama, raznim časopisima i novinama i osmišljavate pitanja. Idealno! Moram da priznam da me ipak pamte najviše po “Zlatnoj žici”. Iako sam otvorila BKTV, odnosno vodila prvi Telefakt, imala još nekoliko autorskih emisija i dve godine gledaocima svakog dana želela “Dobro jutro”, ipak je Žica ostala neprevazidjena. Za taj kviz svi znaju, postao je i ostao brend. Šteta što ga nema više.

Kao što glumci imaju neku svoju tajnu želju da zaigraju neku ulogu, bilo u pozorištu i na filmu, imate li i Vi neki svoj projekat, ne morate da kažete o čemu se radi ako to ne želite, o kome maštate i za koji verujete da će doći Vaših pet minuta. ?

Imam veliku želju da radim veliki šou program nalik na italijanske. To ne krijem i ponavljam u skoro svakom intervjuu. Šou sa pevanjem, igranjem, skečevima, kuvanje. Publika, orkestar, ogroman studio, raskošna scenografija i rasveta. To mi je želja.

Da li ste tremaroš ili ne? Zapravo interesuje me da li je trema nešto što se vremenom izgubi, da li zavisi od neprospavane noći, ili od nedovoljne pripremljenosti za emisiju, od nervoze zbog nekih ličnih nerešenih problema ?

Pred kamerama nisam tremaroš. Kada napravim veću pauzu imam tremu circa 10 sekundi kad počnem najavu, i posle sve ide kao podmazano. Ako nisam stigla dovoljno da se pripremim za emisiju to se nadoknadi iskustvom, jer ponekad se dese nepredviđene stvari i urednik vas samo pošalje u studio. Onda nastupa iskustvo. Nikada me lični problemi nisu omeli u poslu. Čudili su se članovi moje porodice kako mi se ništa ne vidi pred kamerama. Jednostavno, kada se kamere uključe, ja zaboravljam na sve ostalo. Voditelj je pomalo i glumac. Zato je glumcima tako lako da preuzmu voditeljski posao.

Spadate li u novinare koji vole izazove u vidu izveštavanja sa mesta zemljotresa, demonstracija, kakvih je nažalost bilo kod nas dosta ili spadate u tzv. salonske novinare koji vole lepe teme, otmene goste, fine razgovore ?

Obožavam izazove, pozitivni adrenalin, katastrofe, uzbudjenje. Pravi novinar uvek ima želju da prvi saopšti neku informaciju. Ekskluziva i uvek ekskluziva! Ali volim i otmene teme.

Da li biste prihvatili ulogu na filmu i da li Vam je iko to ponudio ?

Prihvatila bih bez razmišljanja, a onda bih uzela časove glume pre početka snimanja. Niko mi to još nije ponudio, mada moram priznati da sam se okušala u pozorištu u srednjoj školi.

Šta mislite o reality show, poput “Velikog brata”, ima li u tome nečeg patološkog, i od strane gledalaca koji imaju potrebu da prate sve što se dešava u kući, i od strane stanovnika kuće, koji imaju potrebu da se eksponiraju dvadesetčetiri časa dnevno? Da li biste učestvovali u tako nečemu, kada bi gosti bili po Vašem izboru ili bar ukusu ?

Nemam nista protiv reality show programa, ali samo ukoliko su učesnici obrazovani i kulturni ljudi. Onda je zanimljivo gledati ih u različitim situacijama. Primitivizam, psovke, svađe pred kamerama, lažne sujete, preterani ego kod pojedinih – to nije za emisiju koju gledaju milioni gledalaca. A da sve bude gore, i novine prate ta dešavanja i objavljuju gadosti na naslovnim stranama. Da li se iko zapitao kako to utiče na tinejdžere i formiranje njihovog morala i vrednosti?

Neću Vas pitati kako se negujete i šta radite da biste ostali lepi, jer je to intimna stvar svake žene, ali ako imate neku preporuku koju biste rado dali za posetioce našeg sajta, neku Vašu malu tajnu, bilo bi nam zadovoljstvo da nam kažete ?

Retko jedem hleb, za doručak isključivo žitarice, jedem samo ribu, pileće belo i teletinu. Puno voća. Puno salata. Ali što sam starija više dajem na kozmetičare, kreme i naravno više spavam. Beauty sleep is the most important! Ili u prevodu 7 do 8 sati spavanja posle tridesete i svi će vam reći da imate 25.

Danas je više nego uobičajeno da se postavi pitanje u vezi sa silikonima, bilo gde da se ugrađuju, pa iako spada takođe u domen privatnog, interesuje me Vaše mišljenje. Da li mislite da su zaista neophodni za uspeh kada je na samom vrhu rang liste svetskih lepotica i dalje Odri Hepbern, najveća mršavica iz sveta filma ?

Sve što je umereno je ok. Ako će to nekoj ženi pomoći da se oseća poželjnijom, pozdravljam. Preterano je neukusno. Odri Hepbern bi smatrali lepoticom i da je bila punija. Stvar je u njenoj ženstvenosti i prefinjenosti.

Da li Vaše dobro raspoloženje zavisi od vremenskih prilika, tj. da li ste meteropata, od načina života, tj. od društvenog života, umora, zaljubljenosti, profesionalne satisfakcije ?

Dve godine nam je želela dobro jutro sa malih ekrana

Uglavnom sam dobro raspoložena, vesela sam i optimista sam. Ali sam takođe i meteoropata. Ne volim kišne dane, jer me ponekad boli glava. Ali sam veoma retko neraspolozena.

Šta najlakše praštate? Da li je po Vašem mišljenju praštanje isto što i zaboravljanje, ili ste neko ko se lako ne oslobađa osećaja da je nepravedno povređen, bilo na poslu ili u privatnom životu ?

Ja uglavnom praštam, jer loše stvari zaboravljam. Slučajno ili namerno ne znam. Ali veliku nepravdu nanesenu meni lično nikada ne zaboravljam. Pogotovo ako je došla od bliske osobe.

Smatrate li da je zavist normalan deo Vaše profesije, ili ste ostvarili dobra sadržajna prijateljstva sa kolegama i koleginicama ?

Nema kolege ili koleginice sa kojima sam u lošim odnosima. Neki su mi postali iskreni prijatelji. Sa Zoranom Barancem, Anjom Ranković, Zvezdanom Jovanović, Dekijem Pantelićem i još nekima se i danas družim. Ne moramo da radimo zajedno, ali ćemo se viđati. Zavisti je bilo i biće je. Ima je u svakoj firmi. Čak je u firmama i izraženija nego na televiziji. U to sam se nedavno uverila.

Kada biste imali čaroban štapić, šta biste sve uradili, od svog života, generalno uzevši ?

Kupila bih kuću u Toskani i zaposlila se na RAI-u. Često bih putovala na kraća putovanja. Mnoge stvari bih ranije uradila. Ali nikad nije kasno za ostvarenje želja.

Irena na jednoj od svojih omiljenih lokacija

Kada biste mogli da se vratite u prošlost i da odaberete neki istorijski period, neku zemlju, grad, šta biste izabrali? Gde biste živeli, šta biste bili? Da li ste uopšte vezani za neki poseban istorijski period, zemlju ili grad?

Volela bih da sam živela u vreme mojih roditelja, tačnije u Titovo vreme. U vreme kada su se svi poštovali. U vreme starog Beograda i pravih Beograđana. U vreme igranki na Kalemegdanu, baletanki i strukiranih sukanja. A gde bih živela danas, pa izuzetno sam vezana za Italiju i Grčku, ali za Italiju – Rim i Veneciju najviše.

Smatrate li da je to posledica genetske memorije, jer niko zapravo ne zna odakle su mu preci generacijama unazad, ili verujete u reinkarnaciju ?

Verujem u inkarnaciju, ali mislim da je moja ljubav prema Italiji potekla od mame i bake i od činjenice da sam odrastala uz Italijane i Dalmatince. Svakog leta sam gledala italijanske šou programe.

Imate li prognostičke snove ili uopšte snove koji su slikoviti, da li sanjate u serijama, u boji ili se snova ne sećate ?

Neke snove pamtim dugo, tačnije delove tih snova. Nekih se setim u trenutku kada mi se dogode. Onda se setim da sam to sanjala, a dešava mi se šest meseci kasnije. Dakle, da, imam prognostičke snove. Sanjam i boje. Ako je neka upečatljiva situacija, onda zapamtim i kako je neko bio obučen.

Kao Rak – Bik astrološka kombinacija imate u sebi i veliku dozu osećajnosti i praktičnosti ? Smatrate li da su te dve osobine suprotne jedna drugoj i kada biste mogli da ponovo proživite godine koje su iza Vas, da li biste bili popustljiviji, mudriji, zahtevniji, praktičniji, racionalniji ?

Kazu da posle 25. godine preovladava podznak. Izgleda da je to tačno. Ja sam postala racionalnija i trudim se da budem manje emotivna. Ali nisam sigurna da li je to zbog toga što sam zrelija i sto sam naučila da se čuvam ili zbog toga sto mi podznak preovlađuje. Možda je i jedno i drugo. U svakom slučaju ne žalim što sam kroz život bila izuzetno emotivna. Prošlost ne mogu da promenim. Volim ljude i previše sam se davala. Sad sam se malo naučila. Ali i dalje verujem u iskrene emocije kod drugih, bez nekih skrivenih interesa iza tih emocija.

Da li ste imali bilo koje iskustvo iz domena parapsihološkog ? Imate li predosećaj kada će se dogoditi nešto lepo ili ružno? Da li postoje osobe koje Vam donose sreću, bilo da ih sanjate ili sretnete ili obrnuto, da su Vam baksuzi?

Verujem u telepatiju i u to da kada intenzivno mislite na neku osobu da ćete je prizvati. Čak i kada nisam intenzivno mislila na nekoga, već samo pomislila u toku dana, ta osoba mi se javi ili je sretnem kroz nekoliko minuta, istog dana ili sutradan. Verovatno imam dobru intuiciju. Ima i baksuza, ali sam se naučila da ne primam njihovu negativnu energiju i da ih zaobiđem.

Da li ste ponavljali greške zbog kojih ste se kajali, bez obzira da li se radilo o onim koje su bile rezultat nesmotrenosti, impulsivnosti, naivnosti, nepraktičnosti, ili ste srećni što ste to što ste, i prihvatate sebe sa svim svojim manama i greškama ?

Ponavljala sam neke greske, ali ne namerno. Trudim se da učim na sopstvenim greškama. Mada je taj proces dugotrajan. Uglavnom prihvatam svoje mane i greške, kad ih već napravim onda nema nazad. Ostaje saznanje da sledeći put treba da pokušate da ih ne ponovite.

Kako opstati u svetu medija ? Kvalitetom, istrajnošću, upornošću, kolegijalnošću? Da li pošten, iskren odnos prema kolegama može da bude mač sa dve oštrice ili se svaka dobrota na kraju ipak isplati ?

Kvalitetom, upornošću, kolegijalnošću, napornim radom. A svaka se lepa reč i gest dobrote vrati. Javite se i čistačici na poslu. Uvažite je. Jer sve ljude koje srećete kada se penjete stepenicama uspeha, srešćete ih i kada istim stepenicama budete silazili!

Tipično ženska radoznalost. Koje su Vaše omiljene boje, parfemi, kozmetička kuća, odevni predmet, knjiga, grad, država, muzika, film, glumac, glumica, pevač, ili grupa?

Boje: Pastelne roza, zuta i svetlozelena, braon, jarko crvena i crna.

Parfem: Escada, Black code-Armani

Kozmeticka kuca: Lancome, Dr Renaud i Vichy

Odevni predmet: Cipele, cipele, cipele i haljine.

Knjiga: nemam omiljenu, čitam ljubavne romane, trilere, knjige o pravilnoj ishrani i knjige o medjuljudskim odnosima i upoznavanju sebe.

Grad: Rim, Atina

Muzika: Laura Pausini, Gibonni, Oliver Dragojević, Pavaroti, Sting, Hulio Iglesias, Eros Ramazzoti, Nora Jones, Randy Crawford…

Film: Ima ih dosta dobrih. Volim poučne drame I dobre trilere.

Glumci: Svi oni koji su spremni da zarad uloge promene svoj lični opis, koji dušom glume, koji ne razmišljaju o kritikama, već samo kako će dočarati lik koji glume.

Razgovor vodila Jasminka Holclajtner, aprila 2008.