Saveti dr.Minje Savić, stomatologa

Facebooktwitterpinterest

Razgovor sa dr. Minjom Savić, stomatologom, specijalistom iz stomatološke protetike

Dr.Minja Savi’, stomatolog- br. ordinacije u Beogradu, Krfska 20,

tel.011-2426781

Imate iskustva u radu u državnoj i privatnoj praksi. Da li postoji razlika u odnosu pacjenta prema lekaru u privatnoj praksi u odnosu na državnu? Da li su možda zahtevniji ?
– S obzirom na moje višegodišnje iskustvo u privatnoj praksi ( 20 godina) mogu da konstatujem da je pacijent u oridanciji lekara privatne prakse slobodiniji u razgovoru sa lekarom i svakako zahtevniji. U privatnoj ordinaciji lekar je mogućnost da pacijentu posveti više vremena u razgovoru i objašnjenima o situaciji koja se tiče njegovih tegoba, stanja zuba i desni, i samim tim da mu predloži adkevatnu terapiju. Sve što se preduzima u smislu intervencija je uz potpunu saglasnost pacijenta.

Smatrate li da se kultura higijene usta popravila u poslednje vreme, s obzirom na brojne reklame koje se odnose na nove paste za zube ili smo i dalje nedovljno prosvećena nacija po tom pitanju ?
Smatram da smo generalno nedovoljno prosvećena nacija po pitanju higijene usta. Ali situacija se polako popravlja, što je naročito uočiljivo u kod mlađe generacije. Srednja i starija populacija još uvek nedovoljno obraća pažnju na higijenu usta. Oni će vam uvek reći da peru zube ujutru i uveče, što naravo, nije dovoljno.

Šta mislite o preparatima za izbeljivanje zuba ? Da li oni mogu da na bilo koji način oštete zubnu gleđ?
Nisam pristalica izbeljivanja zuba sem u izuzetnim situacijama. Smatram da se ova metoda ne primenjuje dovoljno dugo da bismo mogli tvrditi da u nekom periodu neće biti štetna, a za to je potrebno da prođe bar period provere između 20 i 50 godina.

Da li se povećao broj osoba koje stavljaju porcelanske navlake samo iz esetetskih razloga i šta mislite o tome?
– Da, sve više ima pacijenata koji iz estetskih razloga žele porcelanske zube. Porcelan kao materijal zaista može da ispuni sve njihove zahteve, a i nas lekare zadovoljava svojim kvalitetom u smislu tvrdoće, nepromenljivosti u boji i mogućnošću savršene obrade. Zato ga apsolutno preporučujem pre sveta terapijski pa tek onda estetski.

Šta je bolje, imati bar po nekoliko svojih zuba, makar i sa umrtvljenim korenom ili takvi zubi predstavljaju potencijalno žarište u organizmu ?
Uvek je bolje imati svoj zub, izlečen koren pa na njemu raditi protetiski rad nego vaditi zube bez preke potrebe. Naravno, sve to podrazumeva redovnu kontrolu na svakih šest meseci do godinu dana.

Da li je potrebno da osobe koje pate od nekog hroničnog oboljenja, npr.kardiovaskularnih bolesti napomenu pre neke opsežnije stomatološke intervencije koju dijagnozu imaju ili koje lekove uzimaju?
Lekar je dužan da pre neke hiruške ili druge veće intervencije od pacijenta uzme dobru anamnezu i sazna sve o mogućim eventualnim sistemskim oboljenjima i opštem stanju zdravlja pacijenta.

Većina ljudi i dalje ima strah od zubara iako se mnoge intervencije rade pod lokalnom anestezijom, i neki od njih uzimaju na svoju ruku pre odlaska kod zubara sedativ. Može li to da na bilo koji način škodi zdravlju ?
Pacijenti koji uzimaju sedative, naročito na svoju ruku, pre dolaska kod stomatologa, su retki. Oni obično to i kažu lekaru i u tom slučaju lekar reaguje. Najčešće se obavi intervencija, ili se u nekim slučajevima pacijent zamoli da dođe neki drugi put bez uzimanja sedativa.

Problem kariesa i paradentoze je veoma raširen kod nas. Ima li uticaja možda ishrana na to, jer se povremeno može pročitati o lošem uticaju gaziranih pića poput koka kole i sl. Kakvo je vaše mišljenje o tome ?
Karies i paradontopatije su boljenja sa vrlo raznolikom etimologijom. Pored loše higijene usta, loših navika, genetike i ostalih faktora, svakako i ishrana ima uticaja na oba oboljenja. Ishrana je bitna od trudnoće budućeg deteta pa nadalje. Slatkiši i suviše prerađena hrana koja je izgubila vitaminsku vrednost pogaduju nastanku kariesa i paradentoze jer ne smemo zaboraviti da su zubi organ za žvakanje. Smatram da su gazirana pića štetna ali više za druge organe nego za zube i desni.

Šta mislite o implatantima ? Može li se unapred predvideti da li će organizam da ih prihvat ili odbaci ?
– Implatanti su savremene nadoknade u stomatologiji. Oni pružaju razne mogućnosti, naročito kada pacijent želi da izbegne nošenje mobilnih protetskih nadoknada. Unapred se ne može predvideti da li će organizam 100% prihvatiti implatant. Dešava se ponekad da i kada organizam prihvati implantant dođe do odbacivanja nakon što se na njega postavi protetska nadoknada. Pred toga, moram da napomenem da protetske nadoknade sa implatantima zahtevaju besprekornu higijenu, mnogo veću nego u svim ostalim protetskim zbrinjavanjima.

U odnosu na paste za zube, mnogo se manje reklamiraju higijenske vode za usnu duplju, poput heksorala. Kakvo je vaše mišljenje o tome? Da li možda preterana upotreba takvih sredstava dovodi do oštećenja sluzokože ?
Preporučujem higijenske vodice za ispiranje usta. Naše tržište je sada potpuno snabdeveno ovim preparatima, od različitih proizvođača i sve su one dobre. Naši ljudi nemaju naviku da ih koriste, zato ih ja uvek pacijentima preporučujem. U normalnoj situaciji, treba ih koristiti u razblaženom stanju tri puta nedeljno, najbolje uveče posle pranja zuba. Koncentrat se koristi posle nekih hiruških intervencija, ili oboljenja direktno na sluzokožu usta.

Da li su žvakaće gume zaista toliko štetne koliko se misli ili postoje one koje sadrže lekovite supstance ?
– Žvakaće gume nisu štetne a i ni lekovite. One podstiču lučenja pljuvačke koja je u tom slučaju vodenija pa tako učestvuje u „pranju” zuba.

Postoje osobe kojima se krune zubi ili imaju tzv.bezbolan karies. Da li je u pitanju nasledni faktor u smislu kvaliteta zuba, ili loša ishrana ?
Ova vrsta kariesa može biti različite etiologije, usled nekog organskog oboljenja, loše ishrane, u smislu nedostatka određenih vitamina, ili zbog preterane upotrebe slatkiša, a može biti i genetskog porekla. Može se javiti samo na mlečnim zubima ali ne i na stalnim.

Koliko nepravilan zagrižaj može doprineti nastajanju glavobolja i da li postoji gornja granica za ispravljanje tog nedostatka ?
Nepravilan zagrižaj može da dovede do jednostranih ili obostranih bolova ili čak iščašenja u viličnom zglobu. Za pacijenta to može biti vrlo bolno. U tim slučajevima se zbrinjavanje vrši kako konzervativnim metodama tako i pravilinim protetskim tretmanom a kod težih slučajeva čak i hiruškom intervencijom

Mnogi imaju problem sa aftama, tj. ranicama na sluzokoži usne duplje posle neke stresne situaicije. Da li je to slučajnost ili se nervna napetost može odraziti na bilo koji stomatološki problem ?
Nervna napetost i stres su situacije koje negativno utiču na imunološki sistem pa samim tim može lakše doći i do nekog sistemskog oboljenja koje se može odraziti i na usnu duplju. Afte nastaju kao posledica kapljične infekcije, koje su rezultat pada imuniteta organizma.

Šta mislite o klasičnim ili „narodskim” načinima ispiranja usta, rastrovrom hidrogena, joda, žalfije, kamilice i sl.?
-Održavanje higijene usta na „narodski „ način je poželjno. Npr. žalfija je biljka koja ima baktericidno i analgetično delovanje. Mi protetičari je preporučujemo za ispiranje usta kod pacijenata sa molbilnim protetskim nadogradnjama.

Razgovor vodila J.Holclajtner

Facebooktwitterpinterest