Može li se ljubav spasti kada par zapadne u fazu emotivne iscrpljenosti i razočaranja

Facebooktwittergoogle_pluspinterest

women-mirror-models-window-blue-hair-reflections-mood-sad-sorrow-love-romance-waiting-wallpaper-164170-1

Retko ćete pročitati da ljubav iscrpljuje. I kada posle naporne veze, dođe do rastanka, ili nastavite da budete u vezi sa osećanjem da ipak nije onakva kakvu ste očekivali,  prolazite kroz razne faze osvešćenja u kojima sebi postavljate pitanja – Da li sam ispala/ispao naivan, da je moglo da se sve to spreči, da li ona/on, zaslužuju moju ljubav,šta mi je to trebalo ? Ogromna je paleta svih mogućih samoprekornih razmišljanja u stilu kako je to moglo da nam se desi, bilo da se dođe u ćorsokak kada je komunikacija nemoguća ili do rastanka. Naravno da je moglo jer ljubav se dogodi kada su na energetskom i emotivnom planu  duše čiste i spremne za novu ljubav a čiste duše teže da idealizuju ljubav, i dovoljno je da je neko fizički privlačan, da zrači, da ima „ono nešto“, hormoni čine svoje. U mladosti kada hormoni „luduju“lako se dešava da se osoba pogrešno zaljubi. Ali ako baš nema nikakvih dodirnih tačaka između dvoje ili vrlo malo, posle flerta, fizičkog kontakta ili pokušaja da se susreti pretvore u vezu, uglavnom prestaje interesovanje. Žene traže ljubav, muškarci traže seks. To je stereotip koji je samo delimično tačan. Žene takođe često traže seks ili čak samo seks a muškarci ljubav. Pojam seksa za tipičnu ženu znači strast koja je uvod u ljubavnu priču u vezu, jer one uglavnom instant seks, iznenadni, tumače kao strastveni susret, pa čak i kao zaljubljenost na prvi pogled, osim ako se ne radi o seksu pod uticajem alkohola ili droge. Za muškarce je seks uglavnom i najčešće vreme „sporta i razonode“ ako im se ona dopada a nema ništa protiv, sve se brzo dogodi. Oni ne razmišljaju o tome šta će ona da misli o njima, one uglavnom lupaju glavu o tome da li su ispale glupe, nesmotrene, „jeftine“ šta li će on da misli o njima. Jer većina žena ipak kada je u pitanju erotski doživljaj odmah po upoznavanju doživljava kao nešto fatalno.

sad-mood-sorrow-dark-people-love-redhead-girl-images-237710

Najgore ako i jeste jer ako partner ne očekuje isto, da se to pretvori u vezu, ljubav, mogu se kajati što su sebi to dozvolile. Oni se ne kaju, oni su presrećni jer su u svojim očima sve samo ne „jeftini“. Bez obzira na današnje vreme, stereotipi su i dalje  na snazi. Sve žene maštaju o romantičnoj ljubavi a muškarci o ženi koja ih neće izneveriti. Ženama je važno da imaju pažnju i ljubav, muškarcima sigurnost. Mnogo je češće u današnje vreme da su muškarci ti koji strepe da bi one mogle da ih ostave.

Žene uglavnom misle da mogu , samo ako žele,  da zadrže muškarca do koga im je stalo, uz dovoljno pažnje, razumevanja, taktičnosti. Muškarci se naprotiv, ne opterećuju takvim razmišljanjima, oni su ubeđeni da posle prve zajednički provedene noći vladaju situacijom. Ako se bez gorčine, osećanja promašaja i izneverenih očekivanja, sve završi na tome, nema patnje. Ako iz takvog susreta nastane veza, pa ljubav ili obrnuto, ako se dogodi ljubav na prvi pogled, veza, ona zahteva mnogo energije i s jedne i s druge strane. Ljubav nas ispunjava, toliko puta se može pročitati ali ljubav nas i troši, naročito ako moraju da se često prave kompromisi. Posesivnost, ljubomora i nespremnost da se čine kompromisi su samo neki od razloga koji dovode do emocionalne iscrpljenosti u vezi. Prava iscrpljenost uvek je posledica nedovoljne ljubavi. Ne one koju primamo nego one koju dajemo. Ljubav osobu koja je zaljubljena ispunjava energijom, ona ne oseća kompromise kao iscrpljujuće, nije bolesno ljubomorna, sebe ne iscrpljuje nepotrebnim razmišljanjima jer upravo je ljubav koju oseća najjače oružje protiv svega što preti vezi. Jake emocije koje ispunjavaju onog ko voli su garancija da će biti spremna da preko mnogo čega pređe, jer ništa nije vredno gubitka ljubavi. Ako nema dovoljno ljubavi u vezi ili jedna osoba upadljivo više voli drugu, dolazi do osećanja razočaranja, odbačenosti, neshvaćenosti i na kraju odbačenosti. Najteži oblik iscrpljenosti u vezi je posleciva nerealnih očekivanja kada postoji zavisnost od partnera. Mnogi zavisnost tumače kao ljubav. Ako je snažna ljubav u pitanju, takva zavisnost iscrpljuje usled saznanja da ona druga osoba nije dostojna naše ljubavi ali mi ne želimo da se nje odreknemo u uverenju da će se ona kad tad promeniti. Najteža patnja je posledica veze sa nekim ko je po mnogim kriterijumima bio idealan ali nije bio u stanju da pruži dovoljno ljubavi. Kada je osoba jako zaljubljena nije u stanju da proceni kvalitet ljubavi one druge strane jer njoj je dovoljno ono što nju ispunjava. Takve osobe često se neprijatno iznenade ako ih ona druga strana izneveri, prevari ili počne da ih ignoriše, pa čak i raskine vezu. Ali i pored toga, malo ko bi se odrekao mogućnosti da bude jako zaljubljen čak i po cenu razočranja, tuge i patnje. Ako do toga dođe, obično nastupa period kada se osoba oseća emocionalno iscrpljenom, i u sebi se zaklinje da više nikada neće ispasti glupa, da više nikada niko je neće tako prevariti, ne shvatajući da u svojoj zaslepljenoj zaljubljenosti nije bila u stanju da sagleda onu drugu stranu u realnom svetlu. Preterana idealizacija tako dovodi do šoka, kako je njima to moglo da se dogodi. Obično postoje signali koji se mogu prepoznati ali zaljubljena osoba ne obraća pažnju na njih. Uglavnom niko nikog ne prevari, sami sebe prevarimo nesposobnošću ili odbijanjem da partnera realno sagledamo i na vreme budemo spremni ili na neku promenu, uglavnom u načinu komunikacije, u ponašanju ili u priznanju da za partnera imamo osobu koja ne može da ispuni naše emotivne potrebe.

Najbolji lek posle ljubavnog razočaranje je samoća jer je ona lekovita. Kada dođe do faze usamljnosti, osoba je svesna da joj treba društvo i tada ga i nalazi. Ali samoća je mnogo bolja nego pokušaj da se veza obnovi tek koliko da se izbegne patnja.

Ne može se svaka veza spasti, naprotiv, možda i ne treba jer ono što je dovelo do raskida ili do razočaranja, neće se preko noći promeniti, to „nešto“ je najverovatnije narav ili karakter, temeprament obeju strana koje nikako nisu uspele da se usaglase, u protivnom ne bi se rastale. Ukoliko do pomirenja dođe, veza ima šanse da bude mnogo kvalitetnija ako su oboje shvatili da je ono što su osećali jedno prema drugom isuviše jako, da bi se veza tek tako prekinula, da su uz malo više tolerancije mogli da sasvim lepo funkcionišu i da nije trebalo da svoju vezu a naročito ljubav, lako puste niz vodu.

J.Holclajtner


Photo by:http://www.desktopimages.org/

Facebooktwittergoogle_pluspinterest