Dr. Gordana Popović, fizijatar

Centar TENS PLUS
ordinacija za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju                              
Adresa: Knez Miletina 26  Beograd, Srbija
Telefoni: +381 11 3220 692,                    
3226 807, 3222 912,
Mob: 063/275 498     

Dr.Gordana Popović, lekar sa iskustvom u državnoj medicinskoj ustanovi ali i u privatnoj praksi, svaki dan se suočava sa problemima raznih bolnih stanja, vezanih za skeletno -mišićni sistem. U njenoj ordinaciji mogu se videti aprati za elektroforezu, laser, magnetoterapiju i još mnogo toga što običan čovek i ne zna čemu služi.

Vi primenjujete u svojoj praksi i klasični način lečenja i savremene metode lečenja koje su negde na granici komplementarne medicine, ali se sve više primenjuju u zvaničnoj medicini. Kakvo je Vaše iskustvo sa objedinjavanjem zvanične i komplementarne medicne ?
– Na osnovu dosadašnjeg iskustva mogu da zaključim da je to pravi način da se pacijentu pomogne. Mnoge od tih, tzv.alternativnih ili komplementarnih načina lečenja odavno se primenjuju u zemljama Zapadne Evrope kao zvanično priznate metode, a i kod nas se sve više uvode u praksu kao deo redovnog tretmana. Ne treba zaboraviti da je akupunktura zvanično prihvaćena od strane oficijelne medicine već nekoliko decenija. Primena lasera u medicini je takođe odavno u upotrebi.

Da li određujete vrstu lečenja tj. terapiju prema željama pacijenata ili mu preporučujete ono što Vi smatrate da je za njega najbolje. Npr.mnogi su čuli za primenu magneta, da li su oni za svakoga podjednako dobri?
– Magnetoterapija ne može da šteti. Dobro je što časopisi poput „Bilja i zdravlje” koji popularišu medicinu omogućavaju ljudima da budu bolje obavešteni o svim oblicima alternativnih metoda, tako da je nama lekarima time znatno olakšan rad, jer ne moramo da objašnjavamo o čemu se radi. Ipak, na nama je ako smatramo da u konkretnom slučaju brže rezultate može doneti neka druga metoda, preporučimo je, jer nam je u prevashodnom intersu poboljšanje stanja pacijenta.

Može li neko naškoditi sebi ako nabavi magnete jer ima u prodaji malih, nešto većih od glave čiode i počnu da po nekoj šemi koju nabave od nekoga lepe na sebe? Šta se konkretno može desiti ?
– Magneti ne mogu da škode ni u kom slučaju jer su oni koji su dostupni u pradaji male su jačine. Ipak,u principu, mi lekari smo uvek protiv koriščenja raznih preparata, pa tako i pomoćnih sredstava u lečenju, poput magneta na svoju ruku. Lekar bi trebalo da obuči pacijenta, ako baš želi da sam primenjuje magnete, kako to da čini, i na koja mesta ih treba aplicirati.

Da li postoje različiti pravci u magnetoterapiji, tj. da li se oni isključivo apliciraju na mesta na telu koja odgovaraju određenim meridijanima i tačkama na njima, ili se mogu staviti npr.direktno na upaljeno mesto ili na mesto na kome se oseća bol?
– Nije svejedno o kakvom se zapaljenju radi. Opet napominjem da lekar treba da proceni o kakvom se zdravstvenom poremećaju radi. Ko je spreman na tako nešto, često i ne posluša lekara, ali će sam osetiti da li mu se upalni proces smiruje ili ne. Pravilo je da se magneti ne primenjuju kod osoba koja imaju pejsmejker u regiji grudnog koša.

Mnogi su očarani vežbama, kinezi terapijom, terapijom lekovitim blatom i sl. Šta se dešava ako to pacijenti primenju sami kod kuće, da li je moguće postići sličan efekat, ili zaista to treba raditi samo pod stručnim nadzorom
-Zdravi mogu uslovno rečeno sve da probaju, bolesni ništa na svoju ruku. Stariji nikako bez kardiološkog pregleda. Zdrav čovek, poseno mladi mogu da vežbe rade gledajući tv ili preko neke video trake, cd. Ali bilo kakva fizička nelagodnost, u vidu bola, ili jako ubrzanog pulsa, vrtoglavice, kod svih uzrasta treba da bude alarm da treba ipak pitati lekara da li su te vežbe za njega. Što se tiče primene elektroda koji stimulišu rad mišića, oni su prilično bezopasni ako se ne preteruje sa njihovom primenom, i ako se stavljaju na mišiće nadlaktice ili butina, gluteusa, ali ne i na stomak, ako postoji bilo kakav poremećaj rada želudca, žuči i sl. Često razni vibracioni aparati, ili masažeri na svoju ruku se primenjuju predugo sve s ciljem da se što pre postigne željeni rezultat. Treba biti jako oprezan kod korišćenja vibracionih pojasa ili masažera kod stomačnih tegoba. Što se lekovitog blata tiče, ono ne može da šteti, ali i u vezi sa tim treba dobro slediti upustva.

Vi tretirate razna bolna stanja između ostalog i išijas, diskus hernije i sl. Da li pravite uvid i u psihičko stanje pacijenta u tom slučaju i da li ste zagovornik teorije da između ukočenosti tela i problema u duši postoji veza ? Da li mu na primer preporučite i razgovor sa psihologom ili homepatom?
– Osobe pod stresom često grče određenu grupu mišića, što može biti karakteristično i kod određenih zanimanja. Telo kao i lice reaguje i na tugu i na stres, i sigurno da nije loše uz tretman kod fizijatra koji sigurno donosi olakšanje jer relaksira mišiće , obaviti razgovor s psihologom, psihijatrom ili homepatom jer to samo može ubrzati izlečenje. Kod ponovljenih upala nerva išijatikusa treba se zapitati šta se krije iza toga. Homeopata će lako naći uzrok bolnoj ukočenosti tela koja u osnovi ima neki emotivni problem.
Sigurno je da su sva stanja u organizmu povezana. Pacijenta morate uputiti i navesti da šire razmišlja o svojoj bolesti.

Vi ste lekar sa drugogodišnjim iskustvom i kakav konkretan savet možete dati našim čitaocima, sada kada kreće hladnije vreme, šta da rade da bi se dobro osećali i bili u dobroj kondiciji?
– Fizičku aktivnost ne treba prekidati pod izgovorom da je vreme loše, da je vlažno ili kišovito. I najkraća šetnja svaki dan može doneti samo poboljšanje osim ako osoba nije u fazi inkubacije od gripa što se oseća u vidu osećanja slomljenosti, jeze, drhtavice, kada svakako treba ostati kod kuće uz određenu terapiju. Upravo je jesen savršeno vreme da se organizam ojača i da posle letnjeg odmora nastavi da se izlaže određenim fizičkim naporima makar u vidu šetnje. Nikakvi vremenski uslovi ne treba da budu izgovor za izbegavanje šetnji, osim ako osoba ne pati od astme, ozbiljnih srčanih smetnji kada subjektivno oseća probleme sa disanjem, kratak dah, tzv preskakanje srca tj ili neku sličnu tegobu. Tada se treba orijentisati na fizičke vežbe u zatvorenom prostoru,po mogućstvu pod nadzorom terapeuta.

Mnogi uzimaju na svoju ruku lekove poput nimulida, brufena, diklofena, andola, kombinovanog praška. Kako običan čovek, neupućen u razne medicinske termine da odabere lekova protiv bolova koji će njemu najviše odgovarati ?
– Pacijenti sami najbolje znaju koji im lek prija. Ipak,ko god uzima neku terapiju protiv visokog krvnog pritiska, ili lekove za srce, najbolje je da se konsultuje sa svojim lekarom. Neki od lekova protiv bolova sadrže kofein koji može kod pacijenata sa aritmijom ili tahikardijom neznatno pogoršati stanje. Ipak svi nabrojani lekovi su dobri ako ih preporuči lekar opšte prakse koji ima najbolji uvid u opšte stanje pacijenta. Oni su često pravi spas kod raznih upalnih procesa poput mijalgija, i ne deluju samo kao lek protiv bola već ublažava sam upalni proces. Sa svim lekovima na bazi acetisalne kiseline poput acetisala treba biti oprezan ako pacijent ima problema sa želudcem, ali srećom sada postoje lekove poput andola ili aspirina koji ima odgovarajući ph i mogu se podnositi. Kod lumbalnih bolova npr.ne trpeti bol već treba uzimanjem leka treba prekinuti tzv.cirkkulus vitiosu – začarani krug u kome je bol jedna od važnih karika. Time se skraćuje vreme lečenja.

Kažete da svaki pacijent uglavnom „zna” koji mu lek protiv bolova prija. Da li mislite da je to pitanje autosugestije ili se zaista lek kod svakoga u organizumu drugačije metaboliše i drugačije deluje?
-Autosugtija je moćna, ali definitivno svaki organizam reaguje na neki lek na svoj način. Svaki organizam reguje drugačije na isti lek, ali takođe može doći i do tolerancije na lek, pa su potrebne sve veće doze leka protiv bolova. Ne radi se o autosugestiji nego o farmakološkom dejstvu leka. Od ishrane često zavisi da li će lek delovati slabije ili jače.Svakako upustvo o leku treba pročitati.

Nekada se primenjivao topao parfin kod nekih vrsta bolnih stanja, obično kod ukočenih zglobova. Da li je on još uvek u upotrebi i kakvo mu je dejstvo ?
– Terapija toplim parafinom je sjajna i prijatna termoterpaijska procedura, ali sve više ustupa mesto krio terapiji ( terapiji ledom) no i dalje je suverena kod hroničnog degenerativnog reumatizma, i kao priprema za kinezi terapiju. Šake npr.ne trpe hladno i terapija toplim parafinom daje odlične rezultate kod artroza. Postoje termo pakovanja koja se mogu kupiti u apoteci, koja su najsličnija parafinskim pakovinja , lako su za aplikaciju kod kuće. Svaka kuća bi to trebalo da ima, zgodna su za upotrebu i nemaju vremenski ograničen rok.

Čuveni francuski travar Moris Meseže lečio je francuske generale a i ostale pacijente prepeglanim listom kupusa. Smatra se da je lekovito dejstvo poput banjse vode koja sadrži sumpor jer i kupus sadrži dosta ovog minerala. Šta mislite o stavljanju toplog lista kupusa na bolna mesta?
– Tradicionalna medicina, narodna medicina i fitoterapija kupus stavljaju na visoko mesto ne samo kao povrće koje treba da bude zastupljeno u ishrani što više nego i u vidu spoljnih obloga. Svakako da ne mogu da škode obloge od lista kupusa, ali često to ne daje tako brze rezultate kao neki drugi medicinski tretman pa stoga može biti ipak samo pomoćno sredstvo, treba verovati pacijentima za efekat.

Da li u svom tretmanu imate i lečenje sinusa ? Iako je to upalni proces, mnogi imaju tupe bolove u glavi i dobijaju dijagnozu hronilčni sinuzitis. Da li tu pomaže neka od terapija iz Vaše ordinacije jer većina ljudi spontano stavlja tople obloge na čelo?
– Problemi sa sinusima moraju ozbiljno da se leče od strane otorinolaringologa. Spontana potreba za toplim oblogama je normalna pojava jer toplota ubrzava razmenu materija i omogućava da se nataloženi sekret u sinusnim šupljinama odlubi i dobro je kada nos „curi”. Kod upale sinusa bilo hronične ili akutne sigurno je da može pomoći akupunktura ili magnetoterapija ali samo nakon pregleda kod lekara. Homeopatija takođe daje sjajne rezultate u lečenju sinuzitisa. Kod hroničnih se primenjuje magnetoterapija, elktroforeza, ingraruž ( termpo foto terapijske procedure).

Kako da se ponaša osoba koja istovremeno pati od reumtaskih bolova u nogama i od proširenih vena? Poznato je da se kod reume primenjuju toli oblozi a kod upale vena hladni ?
-Takav pacijent mora da bude pod tretmanom i lekara angiologa i fizijatra. Specijalista za vene će najbolje prepisati terapiju, bilo da se radi o antikoagulantnim lekovima ( protiv zgrušavanja krvi da bi se sprečila tromboza) kod jačih upala antibiotike, mirovanje i elastične zavoje u akutnoj fazi upale dok fizijatar mora da zaključi šta je uzrok reumatskim tegobama, i da da terapiju. Kod upale vena svakako se ne smeju primenjivati nikakve tople obloge. Upravo tu bi mogo pomoći list kupusa jer izvlači temperaturu a povoljno deluje i na reumu. Ako postoji združeni problem, sužava vam se izbor terapije ali još uvek ima dosta mogućnosti. Kod hroničnog reumatizma su u pitanju zglobovi gde nije naglašan najčešće venski sklop, i biraju se terapeutske procedu koje ne škode venama kao što su terapija laserom,magneto i elektroterapija.

Poznato je da se stres i napetost, rad na kompjuteru lociraju u predelu vrata i ramena. Koliko je opasno vrteti glavom i praviti kružne vežbe pri kojima pucektaju kosti ? Mnogi misle da je to dokaz da će im biti bolje, koliko ima istine u tome?
– Vrat je osetljiv deo tela tako da se često nestručnim vežbama za vrat može napraviti više štete nego koristi. Nije preporučljivo praviti nagle pokrete vratom već kod tegoba treba se obratiti lekaru koji će zaključiti šta je uzrok bolovima u vratu, diskopatija, spondiloza ili su bolovi mišićnog porekla.

Ljudi osećaju potrebu ka pokretanju kada su dugo u jednom položaju i spontano imaju potrebu za kretanjem. Zdravoj kičmi će prijati a kod degenerativno izmenjene kičme mogu se napraviti još veći problemi. Nije svejedno iz kog položaja izvodite pokrete vratom i kako se izvode vežbe za vrat- izlgeda vrlo lako ali im treba prići stručno.

Da li smatrate da je potreban određen režim ishrane i uz određenu vrstu reume, kao što je poznato da se za giht proporučuje određena dijeta?
– Pravilna ishrana je prvi korak ka zdravlju. Često se upravo promenom ishrane vrlo brzo oseti olakšanje. Sve što unosimo putem ishrane preko krvotoka dolazi do svih ćelija tela i svakako da se ne smeju uzimati namirnice koje pogoršavaju reumatske tegobe poput onih koje sadrže oksalnu kiselinu kao što je spanać, zelje, čokolada. Mesne prerađevine treba svakako izbaciti. Lekoviti čajevi za izbacivanje toksina preko bubrega mogu biti od velike koristi.

Koliko je opasno, štetno ili pak korisno uzimati razne dodatke u ishrani u vidu šumećih tableta kalcijuma, magnezijuma i sl,kada je potreban tačna razmera između ovih minerala da bi organizam mogao da ih iskorsti ?
– Suplementi su ipak potrebni jer se hranom ne može baš sve uneti, bilo zbog obrade ili zbog načina ishrane, faktički svako bi trebalo da uzima neki dodatk ishrani u vidu minerala. Nažalaost u njima ima i dosta aditivna pa ne treba preterivati sa njihovom upotrebom. Osoba koja ne uzima mleko ili dovoljno mlečnih proizvoda, svakako bi morala da ima dodatni kalcijum preko tablete.

Da li je tačno da svako tuširanje toplom vodom treba završiti mlazom hladne vode ? Da li se time zaista jača otpornost organizma na prehladu ili je to za organizam šok?
To izuzetno koristi organizmu i tu naviku treba steći u detinjstu ili u mladosti. To se odnosi i na zdrave u zrelom dobu ali naravno ipak uz postpeno navikavanje i svakako isključivanje bilo kakvog oboljenja,posebno kardiovaskularnih tegoba.

Ima pacijenata kojima bude mnogo gore kada zimi idu na bazen a zatim izađu napolje, posle toga se ukoče još više. Da li je subjektivan osećaj da voda nije dovoljno topla u bazenu pokazatlj da organizmu to ne prija ili treba biti istrajan i ući u vodu?
–Za hronične reumtaske bolesnike nije preporučljivo da idu na bazen zimi zbog temperaturne razlike. To se ne odnosi na welnes i rehabilitacione centre gde postoje uslovi da se organizam polako adaptira . Zimi reumatičari vole toplotu i to im koristi.

Objasnite nam šta je to terapija BICOM aparatom ?
– Radi se o bioerzontna terapija, koja ima za cilj da obnovi funkcionalnu mogućnost sopstvenog regulativnog sistema. Uz pomoć ovog aparata mogu da se detkujku razni poremećani organizma, vrši se pročišćavanje organizma od toksina, stabilizuje stanje ogaizma. Pošto svaki organizam poseduje svoje magnetno i bio polje, aparat je u stanju da detektuje odstupanja od noramale i da organizam dovede u harmoniju,i to na energetskom, funkcionalnom i fizičkom planu Deluje na nivou ćelije, telesnih tečnost i na subcelularnom tj.energetskom nivou. Aktivira telesne sopostvene snate organizma,sposobnosti samoizlečenja, koje su blokirane.

Prema Vašem iskustvu koja je najbolja vrsta alternativne ili komplementarne metode lečenja, ili to zavisi od pacijente do pacijenta?
– Nema najbolje ni univerzalne, umetnost je otkriti šta je najbolje za svakog pacijenta i preporučiti mu onu koja će u njegovom slučaju doneti najbrže izlečenje ili ublažanje tegoba.

Razgovor vodila J.Holclajtner oktobra 2007. Delovi intervjua objavljeni u časopisu „Bilje i zdravlje” kompanije Novosti 2007.godine