Malo je njih koji ne pamte bar nekoga u koga su bili zaljubljeni, da li u ranoj mladosti, kasnije u životu, bilo kad, a veza se nije realizovala iz nekih razloga, nije išla u očekivanom pravcu. Što je raskid bio bolniji, manje očekivan to je osoba duže u stanju šoka, pati i ne može ni sa kim da uspostavi odnos kakav je imala u pređašnjoj vezi. Velike ljubavi nakon raskida ostave za sobom i veliku patnju i vremenom se pretvore u „nezaboravnu ljubav“. U svakoj narednoj vezi ako dođe do nekakvih problema, nesuglasica, neminovno se vrši poređenje s tom nekom „nezaboravnom ljubavlju“.

Postoje osobe koje žele, nezavisno od intenziteta emocija i patnje zbog raskida da što pre zaborave sve što su zajedno doživele sa osobom koja im je priredila i lepe i tužne momente, cepaju se ili brišu iz telefona i kompjutera zajedničke slike ili se brišu SMS poruke, mejlovi, mora da se zametne svaki trag te ljubavi. Oni koji su nesigurni da će moći da ponovo dožive nešto slično ili se nadaju mogućoj obnovi veze ili jednostavno ne žele da izbrišu trag iz sećanja, skloni su da sve to negde čuvaju kao najdražu uspomenu. Sve dok i jedan i drugi način raskidanja sa prošlošću donosi olakšanje, ima smisla, bilo da date sebi vremena da je odbolujete ili odmah krenete u novu vezu ali u većini slučajeva i jedni i drugi ne mogu da izbrišu uspomene pothranjene u duši. S tim se nije lako boriti jer će ulice kojima ste prolazili, kafići ili restorani u koje ste odlazili i koji su bili vaši, pesme koje ste slušali, buditi uspomne. Oni koji odu da žive u neku drugu zemlju, lakše prekidaju veze sa prošlošću, što je takođe veoma individualno jer se vremenom i kod njih budi nostalgija koja uključuje sve što su doživeli u svom rodnom gradu pa će i povratak u njega buditi takođe bar deo uspomena na nekadašnju ljubav.

Ne postoji univerzalni recept kako zaboraviti tu neku veliku ljubav koja se nije realizovala i pitanje da li je treba zaboraviti ili sagledati realno. I to je problem. jer kako vreme odmiče osoba postaje zrelija, prolazi kroz nove izazove i nova iskušenja i može je glorifikovati jer sve što je prošlo  izgleda lepše, romantičnije i nezamenljivo ili ako ima sreće da u svom sazrevanju postane trezvenija kada je ljubav u pitanju sagleda i svoju prošlost iz realnog ugla. Ali postoje i oni koji dugo pamte i dugo pate. Ako ste jedna od tih osoba koja ne može da izbriše iz sećanja „nezaboravnu ljubav“ zapitajte se da li je u pitanju sećanje na emociju koja je vas prožimala ili na ljubav koju ste dobijali zauzvrat. Možda ćete shvatiti da ste uvereni da niko ne može da pobudi u vama ona osećanja koja su vas tada prožimala. I to je tačno. Svako vreme, uzrast, obeležavaju određene emocije. I svaka veza i svaka ljubav je jednistvena. Nekome se „nezaboravna ljubav“ dogodi u dvadesetim nekima u četrdesetim godinama života. Nema pravila. Ako je u pitanju ljubav iz rane mladosti, teže se  zaboravlja jer je duša tada bila neopterećena iskustvom. U tridesetoj osećate drugačije nego kada ste imali dvadeset. Jer u tih deset godina mnogo toga ste proživeli, čak, iako ste bili sa istim partnerom i on i vi ste drugačiji. Ako  priželjkujete da neko bude u stanju da kod vas pobudi ona osećanja kojima ste tada bili ispunjeni, možda potpuno nesvesno tražite u novom partneru sličan tip osobe, kopiju nekadašnjeg partnera. Možda, ako su sećanja previše bolna, tražite nekog potpuno drugačijeg, u zavisnosti da li tražite zamenu za nekadašnju ljubav ili nekog ko vas ni na koji način neće podsećati na tu osobu. Ako je prethodni partner bio crn, ambicozan i nevozan, nesvesno se možete  zaljubiti u plavog, pasivnog, dobroćudnog, samo da ne bude „kao onaj“ jer nesveno mislite da će i kraj veze biti neminovan ili da će vam prirediti sličnu patnju.