Moje druženje sa Branimirom trajalo je nažalost samo nešto više od godinu dana, ali sam imala utisak, i onda i sada kao da sam ga poznavala ceo život.Viđali smo se u proseku jednom nedeljno i sedeli do duboko u noć pričajući o mnogo čemu što je sadržano u ovom intervjuu.Isprobavao je moje moći, ja njegove.Testirali smo jedno drugo, tražio je od mene da vidim njegovu auru. Mislim da je mogao da čita misli. To je i otvoreno rekao ali nije želeo da to radi da se ne bi opterećivao time. Znala sam kada mi čita misli. Širio je oko sebe toplinu, dobrotu i bio je beskrajno drag. Za tih godinu dana druženja sa njim naučila sam mnogo toga što nisam iz mnogih pročitanih knjiga. Ono što nije sadržano u ovom intervjuu verovatno će objaviti jednog dana njegova supruga Aleksandra. Želela sam da napravim intervju s njim marta 2007. Napravili smo ga. Rekao je da ga ostavim za kasnije.Kada je on osetio da treba da se objavi rekao mi je to. Delovi intervjua su objavljeni u dva nastavka u časopisu „Bilje i zdavlje” septembra 2007. Nakon samo dvadesetak dana od objavljivanja drugog dela Branimir je preminuo. Naprasno. Znala sam da ću staviti ovaj intervju na sajt jer je želeo da ljudi što više saznaju o bioenergiji i energoterapiji. Bio je srećan i takav je otišao u neki drugi energetski oblik. Čekala sam da mi da znak kada da stavim intervju na sajt. Kada se bez dodirivanja tastature iz čista mira pojavila njegova slika na ekranu mog kompjutera znala sam da je došao taj momenat. Moja ljubav prema njemu, mom dragom prijatelju i kumu  prolaskom vremena ništa nije manja, naprotiv, on je prisutan u mojim mislima i mojoj duši zauvek.

Branimir Marinković ( 1962.- 2007.)

EKSKLUZIVNO – JEDINI Intervju sa Branimirom Marinkovićem, prvim svetskim energoterapeutom, isceliteljem

Branimir Marinković, Beograđanin, diplomirani inženjer vodoprivrednih melioracija, i diplomirani psiholog, od jeseni 2002. aktivno radi kao energoterapeut – iscelitelj, u našem narodu popularan naziv za ovu vrstu komplementarne medicine – bioenergetičar. Prvi put, ekskluzivno daje intervju za naš časopis i oglašava se u javnosti, a na pitanje zašto to čini kada je do sada odbijao da daje intervuje, odgovara da mu je cilj da tradicionalna medicina dobije pravi tretman u javnosti, kako od strane medija, nadležnih organa koji odlučuju o statusu iscelitelja kao i onih koji se podvrgavaju ovakvom načinu lečenja, naravno po svom izboru. Mnogi od njih prihvataju Branimirovu pomoć što ne podrazumeva da prekidaju terapiju prepisanu od strane lekara, ali u najvećem broju slučajeva, kako tretman odmiče, lekove uzimaju u sve manjoj dozi, a mnogima nakon završenog lečenja kod Branimira terapija nije ni potrebna ili je značajno redukovana. Ipak,Branimir napominje da se u taj deo ne meša i upućuje svakog svog pacijenta da se za terapiju lekovima konsultuje sa svojim lekarom.

Na pitanje koja je zapravo razlika između ova dva naizva, energoterapeut – iscelitelj, i bioenergetičar Branimir objašnjava da bioenergetičar radi uz pomoć snage samo svog bio polja koje svaki čovek poseduje, dok energoterapeut – iscelitelj upravlja višim energijama, na nivou kvantne medicine. U zvaničnoj medicini kvantna fizika tj. primenjena u medicinske svrhe koristiti se u magnetnoj rezonanci u kompletnoj biorezonantnoj medicini a u okviru komplementarnih medicina u homeopatiji, pri potenciranju leka na određenu frekvencu.

Nakon teže bolesti i duže hospitalizacije, Branimir je doživeo za njega do tada nepoznate senzacije, i sticajem okolnosti shvatio da poseduje bioisceliteljsku sposobnost.Prvi značajniji uspeh je bio u radu sa sada već preminulom, a tada vrlo poznatom javnom ličnošću koja je bila pet godina paralizovana od vrata naniže. Branimir je uspeo nakon četrdest svakodnevnih tretmana da je osposobi da delimično pokreće ruke, što lekari nisu mogli ni da pretpostave da je moguće sa teškim povredama vratnih pršljenova koje su je i prikovale za invalidska kolica.

Nakon toga, Branimir je počeo da se interesuje gde bi u svetu mogao da verifikuje svoje sposobnosti, ne samo da bi imao pokriće za svoj rad pred pacijentima, već i da bi imao sam pred sobom dokaz da je to što radi fizički merljivo.

Prvu diplomu je dobio aprila 2006. u Minsku od strane Akademije za isceliteljstvo i energoinformativne nauke, na svetskom skupu narodne medicine u organizaciji vlade Belorusije, na čijem je čelu čuveni profesor Jakov G.Galperin, akademik svetske akademije nauka,najviši autoritet u ovom domenu, predsednik ENIOM (međunarodna organizacija medicine 21.veka) u Moskvi koji je zadivljen Branimirovim rezultatima postao njegov mentor. U jesen 2006.je otišao u Institut za medicinsku biofiziku u Sofiji, gde je polagao testove za svetsku licencu za iscelitelja, koji su uključivali snimanje aure putem Kirjanove fotografije, dva testa na dejonizovanoj vodi ( u jednom testu je morao da energizuje dejonizovanu vodu, a u drugom, da oduzima energiju od dejonizovane vode, što je fizički merljivo) a treći test je polagao na pacijentu. Ovaj poslednji test se sastojao od podizanja telesne temperature na pacijentu u regiji očnih kapaka. Sve testove je položio sa najvišim ocenama i zauzeo rang prvog među 10 najboljih bioiscelitelja sveta. Ovako visok rejtnig je dobio jer je svojim rezultatima podigao nivo parametara pri naučnim testiranjima ove vrste u svetu za 40 posto. Ovaj rezultat je utoliko značajniji jer je u poslednjih petnaest godina testiranju ove vrste pristupilo pri zvaničnim institucijama preko 500 iscelitelja razne vrste, od čega je samo trideset četvoro položilo test, a od toga samo deset sa najvišim ocenama. Posle toga se njegovo ime našlo na svetskim naučnim web prezentacijama posvećenim isceliteljstvu i programiranju vode i u toku 2006.postao je punopravan član Međunarodnog instituta za medicinsku biofiziku i član Svetske asocijacije za programiranje vode, nakon čega su usledili pozivi na svetske kongrese tradicionalne medicine. Na VII internacionalnom kongresu tradicionalne medicine, postao je član Internacionalne akademije za parapsihologiju Češke i Slovačke, član Profesionalne medicinske asocijacije specijalista narodne medicine i isceliteljstva pri Akademiji u Arkaimu na Uralu, dobio orden sv.Dđorđa od Ruske narodne akademije nauka i Ruskog ekološkog saveza za rad isceliteljstvo i doprinos nauci i ono što je Branimiru najdraže, dobio blagoslov sv.sinoda Ruske pravoslavne crkve za duhovno isceliteljstvo, potpisano od strane episkopa Alekseja. O svemu ovome Branimir poseduje dokumenta i zvanične diplome .Juna 2007.u Sofiji na svetskom kongresu tradicionalne medicine Branimir je radio test sa akademikom, prof.doc.Stanislavom Zeninom, rukovodiocem Federalnog naučno kliničkog eksperimentalnog centra tradicionlanih metoda dijagnostike i lečenja koji je pod ingerencijom Ministarstva zdravlja Federalne Rusije na vodi tipa super Q zavedenom pod licencom patent no.2109301 na tumoru hipofize. Konkretno test se sastojao od mentalnog projektovanja bolesti tumora hipofize na tu super Q ( živa voda) vodu i lečenja bioenergetskom indukcijom. I jedan i drugi proces su mereni adekvatnom aparaturom i tri puta ponovljeni radi naučnog dokazivanja. Posle izuzetno visokih rezultata koje je postigao, stiglo je priznanje od strane Federalnog Ministarstva Rusije da njegov rad ima kliničko dejstvo.Podaci o Branimiru se nalaze i u Centralnom registru svih svetskih icelitelja u Bazelu i Bernu – Švajcarska.

Branimir napominje da mu je vrlo bitno da obavesti našu javnost da postoje zvanične institucije u svetu poput ovih na kojima se može izmeriti i dokazati sposobnost onih koji smatraju da poseduju ovakve ili slične kvalitete, ali ne znaju gde treba da se obrate da bi dobili zvaničnu verifikaciju.

Branimir Marinković gost na bugarskoj tv.jun 2007.

I pre dobijanja zvaničnih papira o svojim isceliteljskim sposobnostima, Branimir je imao uspeha u radu.Poslednji veliki uspeh je smanjenje obolele slezine sa 18,9cm na 14,6 cm kod pacijenta Bogoljuba Božića, koji mu je došao sa dijagnozom sferocitoza, uvećanje slezine i hiperglikemija. Dijagnoza je ustanovljena na klinici u Ahausu pored Diseldorfa 2004.od strane doktora Levija, i posle odbijanja hiruške intervencije od strane profesora Fuksa obratio se Branimiru za pomoć oktobra 2006. Nakon deset meseci lečenja i oko 30 tretmana kod Branimira, Bogoljub Božić, biznismen iz Šapca svetskog ranga, otišao je na istu kliniku na ispitivanje, i na veliko iznenađenje lekari su morali da konstatuju da je nemedicinskim metodama ( koje i ne postoje za takvo oboljenje slezine) ovaj organ smanjen na veličinu 14.6cm i poboljšanje stanja u okviru dijagnoze sferocitoza ( bolest krvi) što je ispitivano na klinici u Ahausu a analze krvi u centralnoj labaratoriji u Minsteru, Nemačka. Da bi potvrdili svoje nalaze, poslali su uzorke krvi na nekoliko nemačkih instituta a snimanje slezine su vršili šest puta radi provere.

Branimir napominje da su mu medicinski nalazi veoma bitni jer samo objedinjeno dejstvo zvanične i tradicionalne medicine daje najbolje rezlutate, i ne isključuje jedno drugo.

Branimir ne želi da priča o slučajevima koje je lečio, ako za to nema dozvolu pacijenta, ali ipak napominje da je za njega najdirljiviji slučaj bio deteta od petnaest meseci,iz Vankuvera, Kanada kome je dijgnostikovana hemofilija sa parametrima – 2 a posle nekoliko tretmana na kontroli u Kanadi je konstantovan koificijent 3. Normala je od 5 pa naviše, međutim dete nije bilo u mogućnosti da se podvrgne većem broju tretmana jer su roditelji imali obaveze da se vrate u Kanadu. Njihovi lekari su bili fascinirani.

Branimir u svojoj praksi često nailazi na poremećaje tiroidne žlezde, a zadovoljan je posebno tretmanom tumora hipofize kod žene od četrdest godina, jer je posle samo nekoliko tretmana tumor nestao.To je samo jedan od brojnih slučajeva.

Svaki slučaj je priča za sebe – napominje Branimir jer on ne leči bolest,već pacijenta kao kompletno biće, a ne postoji ista dijagnoza sa apsolutno istim tokom bolesti,a suština lečenja je pronalaženje uzroka bolesti.

U detaljnom razgovoru Branimir nam je objasnio da su testovi koje je polagao samo zvaršnica brojnih ispita koje je morao da položi iz medicinske struke da bi mogao da se bavi isceliteljstvom. Na molbu da malo više pojasni razliku između tretmana koji primenjuje bioenergetičar i energoterapeut – iscelitelj Branimir objašnjava da bioenergetičar radi samo na nivou biopolja a iscelitelj radi na svim nivoima, kompletnom ljudskom biću,i duše, i tela,i suštinski iscelitelj se bavi uzrokom narušenog ljudskog sklopa. Leči kompletno biće. Branimir napominje da iscelitelj ne treba nikada da zaboravi da je njegova odgovornost prema pacijentu iznad moći koju poseduje.Odgovornost mu daje mogućnost da koristi svoje moći.

Zbog čega su Vam bili potrebni ispiti iz medicine,kada ste Vi,narodskim jezikom rečeno, alternativac ?

Zato što pri radu ja moram da znam kako funkcioniše ljudski organizam, kakva je antomija svakog organa, nervnog i ostalih sistema, da bih mogao detekciojom da uočim anomalije bilo fizičke ili psihosomatske prirode.

Lečio je i dijagnostikoavo pogledom

Znači li to da Vi možete da svakoga „skenirate” i vidite njegove unutrašnje organe?

To je samo jedan od načina na koji pravim uvid u stanje osobe koju imam pred sobom?

Šta Vam to znači stanje osobe, zar Vi ne lečite konkretne bolesti?

Pojam bolesti je kompeksan i za mene kao i za moje kolege, pristup bolesnom čoveku je u mnogo čemu drugačiji od pristupa koji ima oficijelna medicina, jer mi ne dajemo lek, mi radimo na uspostavljanju ravnoteže u obolelom organizmu, delujući na otklanjanje uzroka koji je prouzrokovao bolesno stanje. Ono što je nama bitno je da shvatimo komleksnost svakog ljudskog bića, jer znamo da uzrok svake bolesti leži u nekom psihološkom stanju, koje savremena medicina naziva stresom, a koji se manifestuje u dužem ili kraćem obliku u vidu straha, nesigurnosti, depresivnost, tuge, nemogućnosti ispoljavanja sopstvenih potencijala, kompromisa koje ljudi prave sa sobom i svojim okruženjem, a što na kraju rezultira u fizičkom oboljenju.

Ovo je Vaš prvi intervju, šta Vas je podstaklo da se obratite javnosti ?

U poslednje vreme se sve više alternativna medicina, koju ja zapravo smatram tradicionlanom, svrstava u šarlatanstvo, ili sekte. Napredne zemlje cene svoju tradiciju i drevne metode lečenja i u velikom broju zemalja postoji tesna saradnja između zvaničnih medicinskih ustanova i centara za tradicionalnu medicinu. Želim da obavestim širu javnost da postoji put kojim iscelitelji mogu da provere sebe i svoje sposobnosti i da se edukuju ako im je to potrebno. Država i institucije bi trebalo da štite i podstiču razvoj tradicionlanih metoda lečenja, u nadi da ćemo u budućnosti moći da oformimo neki nacionalni institut koji bi verifikovao zvanja iz te oblasti. Zapravo dići tradicionalnu medicinu na naučni nivo i zakonski je regulisati. Posebno mogu da istaknem da ovo podneblje nosi jak genetski potencijal.

Ko su Vaši najčešći pacijenti ?

Svaki čovek koji ima problem, bez obzira na zvanje,znanje i profesiju, jer je u suštini samo čovek.

Na koje probleme mislite?

Ljudski problemi su uglavnom univerzalni, ali svaki čovek misli da je njegov problem najveći, međutim,ljudski oranizam je u suštini jedan jedanostavan zatvoren sistem, jer ono što je malo poznato je da uticaji koji dolaze iz spoljašnje sredine vrlo malo utiču na čoveka.

Kako onda da tumačimo npr.opomenu pred pojavu virusa,ili sklonost ka reagovanju organizma na promenu vremena?

To deluje samo na ljude kojima je imuni sistem iz bilo kog razloga oslabljen, jer je stabilan imuni sistem osnov zdravlja.

Možemo li sami da procenimo koliko smo imunološki jaki?

Možemo.Tako što osluškujemo svoj organizm i dajemo mu ono što on traži kao što mala deca instiktivno jedu zid, jer im nedostaje kalcijum.

Znači li to da je svaka bolest u osnovi uzrokovana padom imuniteta, osim klasičnih fizičkih povreda?

Da.

Pre nego što se vratimo na pitanje imuniteta, da li je tačno,kako tvrde neki poznavaoci alterntivnih metoda lečenja, da postoje osobe predisponirane za povrede, npr,one koje imaju neki psihološki problem?

Po mom mišljenju klasične povrde nastaju kada je čovek nedovoljno prisutan u onome čime je okupiran iz raznoraznih razloga, obično psihičke prirode, ali povreda može biti i odraz nesvesnog samokažnjavanja zbog nedostatka ljubavi, jer je to jedini način da osoba dobije potrebnu pažnju.

Da se vratimo na pitanje imuniteta. Kako tumačite npr.da osoba koja je obrazovana, radi sve što se u okviru medicine preporučuje kada je u pitanju zdrav način života a ipak oboli,šta je uzrok tome?

Stanje psihe.

Citao je misli i kroz naočari

Znači li to da treba da ode kod psihijatra ili kod psihologa?

Da, ako ne može sama da reši svoj problem,jer nema ništa loše u tome da se potraži pomoć ako sam čovek nije u stanju sebi da pomogne.

Po Vašem mišljenju i obična prehlada ima u osnovi psihički uzrok?

Da, jer je i to oblik autoimunogene bolesti.

Da li Vi više pažnje u Vašem tretmanu posvećujete psihičkom stanju obolelog ili tretirate prvo oboleo organ?

Zavisi od težine bolesti, takav je i pristup. Što su tegobe duže i teže, mora prvo da se radi na zaustavljanju dalje progresije bolesti. Kada se to sanira, radi se na otklanjanju uzroka bolesti. Suština svake bolesti je u psihi, a bolest je samo manifestacija psihičkog stanja. U suštini vraćamo se na ono što lekari nazivaju psihosomatskim uzrocima bolesti.

Sa kakvim dijagnozama Vam najčešće dolaze pacijenti.

Sa raznim, od lakših do vrlo teških slučajeva. Iznenađen sam brojem mladih devojaka kod kojih su dijagnostikovani miomi materice, fobromi, fibromiomi dojke,hijatus hernije, problemi sa poremećajem funkcije tirodne pa čak i sa paratiroidne žlezde.

Kako Vi to objašnjavate kao energoiscelitelj?

Nezadovoljstvo, emotivna praznina,nemogućnost emotivne realizacije, korišćenje raznih kontraceptivnih sredstava koje dovode do hormonskog disbalansa su uzrok tome.

Koji su najčešći poremećaji kod muškaraca?

Tzv.menadžerska bolest,a najviše je pogođen digestivni trakt jer svu svoju nervozu sabijaju u stomak.

Znači li to da nešto ne mogu da „svare”?

U suštini da. Ne samo što ne mogu da „svare” nego nemaju ni fizičku snagu da materijalizuju problem tj. da ga izgovore ono što ih muči, jer se najveći broj ljudi plaši izgovorene reči,i posledice koje ona nosi. Ljudi su pre skloni kompromisima nego istini,a ona ih uvek izjeda izunutra. Kompromisi znače nezadovoljstvo svih učesnika u njemu.

Da li ste imali pacijente koji žele da se odviknu od droge?

Da ali nerado pristupam toj vrsti lečenja, jer je za to potreban tim stručnjaka i uključenje cele porodice.

Možete li naslutiti ko je predisponiran da bude potencijalni konzument droge?

Mogu, ali retko neko i dođe sa takvim problemom,obično dolaze kada je droga već uzela maha.

S obzirom da ste spominjali dejonizaciju vode, da li postoji neki projekat na bilo kom nivou u svetu sa pokušajem da se bolesne osobe leče prenošenjem informacija na vodu i pijenjem takve vode?

U svetskim institutima se to radi, ali je to još uvek u domenu zatvorenih informacija.Nažalost malo je poznato da je voda memorijski materijal jer suštinski i naš organizam je sastavljen od vode.

Znači li to da osvećena voda pamti molitve pri obredu osvećenja i otuda potiče njena lekovitost?

Da, kao što kad dete kome se verbalno pruža ljubav od najranijeg detinjstva stasava u osobu punu samopouzdanja, za razliku od dece koja su lišena te ljubavi, pa se ceo život bore sama sa sobom. Ne smete zaboraviti da je naš nervni sistem u suštini informacioni sistem.

Da li Vi bez obzira što ste iscelitelj imate faze pada energije ili npr.da li dobijete nazeb? Šta tada radite?

Bez obzira što sam iscelitelj ja sam samo čovek kao i svi drugi,tako da mi je povremeno potreban odmor koji koristim odlaskom u prirodu. Posebno volim naše reke, poput Tare i volim da odlazim na planinu.

Da li energetski bolje „puni” čoveka more ili planina?

To je individulna stvar i jedno i drugo deluje blagotvorno,ako čovek zna zašto to čini.tj gde se uputio. Nije odmor odlazak na more i provođenje vremena prvenstveno noću po kafićima. Voda i sunce su lekoviti a ne buran noćni život.

Fotografija koju je Branimir napravio na Tari jula 2007.- svima je preporučivao ovu planinu

Da li Vi u svom tretiranju psihičkog uzroka bolesti vodite razgovor sa pacijentom kao što to čine psiholog i psihijatar?

Radim kombinovanu metodu, i razgovor i energetski rad. Preko razgovora navedem pacijenta na pravi uzrok njegovog problema. Tek kada to shvati može da se pristupi lečenju. Isceliteljstvo podrazumeva lečenje i duše i tela. Čovek nije samo puka fizička materija, nego nešto mnogo suptilnije.

Da li koristite metod čitanja aure pacijenta i na šta Vas to upućuje?

To je normalan deo tretmana, jer se prvo čisti energetsko polje od svih negativnih sklopova, kao što su patnja, bes, geopatogena zračenja, gentsko negativno nasleđe,i još mnogo toga, jer se aura sastoji od nekoliko slojeva i podslojeva i svaki od njih može biti na neki način narušen, a svi direktno komuniciraju sa fizičkim telom.

Da li je Vas neko učio da čitate auru i može li se to naučiti?

Ja lično nisam nigde učio, ali postoje bioenergitačari koji drže seminare na kojima se uči kako se čita aura.

S ozbirom da ste prilično zauzeti,kakve praktične savete možete dati našim čitaocima u vezi sa mogućnošču da budu sami sebi lekari?

Bez suočavanja sa sobom nema izlečenja. Svako ko želi da bude zdrav, mora da bude spreman da se suoči sa celokupnom istinom o sebi, do koje će doći putem razgovora sa samim sobom i na najiskreniji način, ma kakav odgovor dobio. Put do samospoznaje ide preko priznanvanja samom sebi sopstvenih grešaka i grehova,a i prihvatanja sebe kao takvog. Znam da to nije lako, ali je jedino ispravno . jer sam i sam kroz to prošao dok sam čekao na operaciju.

Šta ako čovek u samospoznaji dobije želju za smokažnjavanjem ?

Čovek mora da bude spreman na činjenicu da je samo čovek i da je ljudski grešiti,ali da se greške ne bi ponavljale, mora da prihvati sebe i oprosti sebi, jer opraštajući sebi drugima je sve oprostio. Onog momenta kada oprosti sebi,neminovno se menja, a to se pozitivno odražava na okolinu,jer osnovni uzrok svih problema savremenog sveta je nedostatak komunikacije što dovodi do otuđenja čoveka od čoveka.

Može li da se znanje koje Vi posedujete na bilo koji način zloupotrebi i da li bi u tom slučaju to bila tzv.mentalna manipulacija?

Poznato je da se u svetu to radi, posebno u sferi biznisa, sporta, politike, međutim kada bih na bilo koji način to pokušao, ja bih direktno išao protiv sebe, jer ja sam samo iscelitelj i ništa više. U Rusiji lepo kažu „isceliteljstvo je isceljenje duše i tela” kao što kažu „odraz duše su spoljašnja lepota i vitalnost”.

Šta Vi mislite o dnk-a? Može li se dekodirati gen ?

DNK lanac nosi sve informaciji o biću, njegovim precima, i poznato je da se neke informacije iz DNK-a mogu aktivirati a i ne moraju, npr.neko može nositi u dnk informaciju o šizofreniji, ali ga okolnosti nisu dovele do toga da se ona ispolji u vidu bolesti.Radi se samo o predispoziciji prema nekim oboljenjima koja se mogu ispoljiti upravo kada dođe, pod izvesnim okolnostima,do njihovog aktiviranja, kao što mnogi nose u svojim dnk genijalnost ili talanat za sport ,ali ako svoje sposobnosti ne razvijaju, nikada neće postati vrhunski u onome za šta su genetski predisponiratni. Ja u okviru svog lečenja vršim ponekada u izuzetnim slučajevima dekodiranje određene informacije koja je dovela, ili može dovesti do određene bolesti.

Da li verujete u genetsku memoriju i da li je po Vašem mišljenju deja vu pojava posledica genetske memorije ili nečeg drugog ?

Mi se svi rađamo sa određenom memorijom zapisanom u našim moždanim jedinicama, tzv.”staro sećanje”, a što nije ništa drugo do memorija ili iskustvo kako pojedinca iz njegovih prethodnih života tako i mogućnost da je to projekcija memorije njegovih predaka.

Znači li to da smatrate da zaista postoji reinkarnacija?

Energija ne nestaje već se samo transformiše, tako da nakon smrti ona traži novi pojavni oblik.

Konkretno,dajte nam neki savet npr. šta osoba treba da radi u nastupu panike ?

Da sedne i da duboko diše, a organizam će sve ostalo da uradi sam.Mnogi će reći da je to previše jednostavan način,ali neka pokušaju,pa će se uveriti da je delotvorno.Svaki oblik panike je u suštini odraz straha, a to je primarni strah od smrti.

Kako gledate na košmarne snove ?

Mnogi snovi su samo posledica proživljenog na javi pa se iz podsvesti vraćaju tokom sna u raznim oblicima.

Da li ste pobornik stava iznetog u knjizi „Moć podsvesti”Džozefa Marfija, tj. da osoba treba da aktivira podsvesne snage koje mogu postati dobar vodič ka pravim odlukama?

Razlika između svesti i podsvesti mnogima nije jasna. Kako je čovek svesno biće, svest je osnovna vodilja njegovog života i ona upravlja svim ostalim funkcijama i podsvešću. Ako Vi svesno izgovrate rečenicu „Meni je svakog dana sve bolje i bolje” Vi to izgovarate kao svesno biće sa željom da se ta misao materijalizuje. To se naziva mentalno upravljanje spostvenim bićem. Pokušaj da se prida veći značaj podsvesti je u suštini pokušaj stvaranja pogodnog tla za mentalnu manipulaciju, što je danas sve pristunije u svetskim trendovima,suštinski svaka reklama i propaganda ima to za cilj.

Kako gledate na upotrebu klasičnih lekova ?

Zagovornik sam združene tj. komplementarne medicine i suštinski svaka medicina je dobra ako za cilj ima dobrobit čoveka i ako ljudi koji se bave bilo kojim oblikom medicine kao humanog poziva ispred sebe vide čoveka a ne objkat njegove zarade.

Mislite li da li su sve bolesti izlečive i da li ste pobornik dobro poznate izreke”gde ima veka ima i leka”?

Sve bolesti mogu biti izlečive u zavisnosti od stepena njihovog razvoja, a one uznapredovane mogu se zaustaviti i životni vek produžiti, a život učiniti kvalitetnijim, a to najviše zavisi od pacijenta, tj.on mora da shvati da je aktivan učesnik u svom izlečenju. Najbolje je ako čovek odreaguje na samom početku bolesti , a ne negira sopstvene tegobe, jer organizam neminovno opominje čoveka da se sa njim nešto loše dešava, i najbolje je držati se izreke „bolje sprečiti nego lečiti” tako da je preventiva pravi put ka zdravlju, što nažalost mnogi zaboravljaju, često i iz straha da se suoče sa istinom.Strah je takođe često uzrok neizlečenju, jer čovek iz straha da se suoči sa samim sobom ne otvara put ka izlečenju.Organizmu je u suštini malo potrebno da bi dobro funkcionisao. Malo hrane i vode,sve ostalo je civilizacijska nadogradnja.

Kako tumačite pojavu „spontane remisije”tj.samoiceljenja npr. i najtežih oblika bolesti?

Ljudski organizam ima sposobnost samoiceljenja, tako da bolest kako je došla tako može i da nestane,što je zabeležno u medicinskoj praksi, o čemu se nerado govori, jer ne postoji nijedno s medicinske tačke gledišta validno objašnjenje za tu pojavu,kao što je poznato da zvanična medicina nije odgonetnula još uvek 10 % DNK lanca tj infomracije koje nosi, što je u suštini mnogo nepoznanica.

Jedno pitanje na granici „onostranog”. Da li verujete da tzv.nečiste sile mogu da zaposednu ljudsko biće,tj.dušu,jer postoji verovanje da npr. pri seansi prizivanja duhova, aura se otvara i mnoga mistična bića ulaze u čoveka i zaposednu neki od njegovih organa, uglavnom srce ili polne organe ?

Sve sekete primenjuju rituale u kojima učesnici nisu svesni onoga što im se može dogoditi. To što Vi nazivate nečistim silama ili demonskim bićama, su u suštini negativne energije koje narušavaju biopolje svakog čoveka i on postaje podložniji bolestima ili mentalnoj manipulaciji.

Da li Vi kada imate pacijenta pred sobom možete preko aure osetiti da li je npr.član sekte ili da li je zaposednut negativnim energijama ?

Da,i tada čistim njegovu auru,ukoliko je značajno narušila njegovo fizičko biće.Ipak smatram da je pozitivna uloga crkve i okretaje ka veri od presudnog značaja u tom slučaju.

Dozvolili ste mi da prisustvujem jednom Vašem tretmanu i bio je različit od onoga što sam očekivala. Vi ne radite kao drugi bioergetičari uz pomoć ruku?

Moj metod je drugačiji,nemam potrebe za tim, pacijenta ne dodirujem rukama, dovodim ga u kontakt sa višim energijama koje dovode do pozitivnih procesa u njegovom organizmu. Suštinski to je upravljanje energijama.

Može li ljubavna patnja, razočarenje u ljubavi ili nedostatak ljubavi kao i život u lošem braku narušiti zdravlje ?

Najzad ste došli do pravog pitanja. Ako ćemo biti iskreni i pošteni, ljubav je osnov svega, pa i zdravlja, jer čovek mora sve što radi da radi s ljubavlju. Posao koji radi s ljubavlju, radi brže i lakše,onda mu to predstavlja radost,što je i svrha življenja, jer niko od nas nije rođen da bude nerećan, jer život je sam po sebi radost, a predrasude, i razne društvene norme čine čoveka robom zabluda i udaljavaju ga od samoga sebe. Čovek mora da prvenstveno voli sebe,a koliko voli sebe toliko može da da i drugom,jer može da da samo ono što ima. Nije to ni egoistično ni ekscentrično već prirodno i jedino ispravno.

Ljubav se ne može naručiti. Šta da radi masa usamljenih koja je željna da nađe srodnu dušu? Može li se ljubav prizvati ?

Braniimir i Aleksandra na venčanju 27.2.2007.- žena koju je voleo, njegova saradnica

Sve što iskreno želimo to nam se i događa. Mnogi se plaše ljubavi jer se plaše gubitka sebe, ne shvatajući da u stvari ništa ne gube nego samo dobijaju, i opet smo došli do straha, ovog puta od gubitka svoje slobode i tako se vrtimo u začaranom krugu.

Može li se čovek izlečiti samo molitvom ?

Ako iskreno to čini, može, kao što u svaku medicinsku metodu kojoj se podvrgne mora da veruje, a samim tim je to i pola završenog posla. Treba biti dosledan u odabranoj metodi lečenja. Kada donese odluku treba da stoji iza nje. Lekari, psihijatri, iscelitelji, oni su samo pomagači na odabranom putu isceljenja.

Recite nam konkretno, šta se u svetu radi na institutima za tradicionalnu medicinu i da li u njima rade osobe poput Vas koje poseduju pojačanu bioisceliteljsku sposobnost ili rade i lekari iz oficijelne medicine ?

Na akademijama za isceliteljstvo i energoinformativne nauke kojih ima u Rusiji, Italiiji, Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj, mnogim evropskim zemljma, naravno u SAD,a da ne spominjem zemlje dalekog istoka poput Kine, gde se odavno u istoj bolnici primenjue oficijelan i tradicionalan način lečenja, rade kompletno združeni timovi lekara specijalista iz svih oblasti, biolozi, hemičari, fizičari i iscelitelji.

Kako Vi npr.zamišljate saradnju između zvanične i tradicionalne medicine u našim uslovima?

Bilo bi najiedalnije kada bi se poput onih u svetu i kod nas oformila neka akdemija ili bar bar institut na kome bi se primenjivao sličan sistem rada kao u svetu,a koji bi istovremeno bio merodavan za davanje verifikacija nakon položenih ispita i testova, ko može da se bavi isceliteljstvom a ko ne.I tek tada bismo mogli da pristupimo zakonskoj regulativi,dok u sadašnjim uslovima trebalo bi priznati svetske diplome i sertifikate za to ovlašćenih svetskih institucija.

-Da li smatrate da je često pogrešno pa i pogrdno pisanje o bioisceliteljskim sposobnostima i drugim oblicima tradicionalne medicine rezultat nedovoljnog informisanja onih koji odlučuju o statusu tih delatnosti ili o neobaveštenosti medija koji na pogrešan način prezentiraju tu tematiku ?

I jedno i drugo. Upravo zato i dajem ovaj intervju da se izvučemo i dosta maglovite i pogrešne predstave o ovoj vrsti tradicionalnog lečenja koja daje sjajne rezultate, naravno kada se stručno obavlja i da se skine mistifikacija sa našeg posla, u kojoj nažalost kao i u svakom ima šarlatana. Ne znači da možemo svi da postignemo iste rezultate,ali ne treba zbog onih koji se bave ovim zarađujući na tuđoj muci zabraniti onima koji se opredle isceliteljstvom, jer među njima ima i lekara,ali obuka mora da bude vrhunska.

Kako znamo ko je pravi iscelitelj a ko prevarant ?

Imate pravo da tražite dokaz za njegovu kompetentnost. Ne smatram da su seminari od nekoliko dana dovoljni da bi se neko obučio da bude isceltelj iz bilo koje oblasti tradicionalne medicine. Svaka vrsta isceliteljstva zahteva ozbiljnu obuku i ozbiljnu pripremu,jer se bolesnom čoveku ne može pristupiti sa porvšnim znanjem.

Poznato je da se akupunktura u Evropi prvo počela da primenjuje u Francuskoj kada su francuski lekari izotopima snimili meridijane, a kod nas je prvo na VMA uvedena u praksu kao oblik zvanično prihvaćenog dopunskog lečenja. Trenutno se na VMA primenjuje i magnetoterapija.Kako onda tumačite da npr.van tako značajne instituce istu terapiju često nazivaju šarlatanstvom?

To je jedan od paradoksa sa kojim smo suočeni. Zato je i potrebno ovoj temi pristupiti na najozbiljniji način što je u insteresu prvenstveno pacijenata, samih iscelitelja ali i cele javnosti.

Razgovor vodila Jasminka Holclajtner marta i avgusta 2007.