Kad jedan partner ne zna šta će, ili se oboje dvoume

Divided couple are separated by white wall
Zajedno a svako na svoju stranu

Najteže situacije za rešavanje kada je ljubav u pitanju su kod neodlučnih osoba koje nisu zadovoljne svojim odnosom, vezom, brakom a ništa ne čine da bi problem rešile. To su one ljubavi u kojoj jedan uvek voli više a drugom partneru je u toj vezi udobno i ne bi ništa da menja ali nema istinske bliskosti sa partnerom i u stvari živi neki svoj paralelni život u zajednici u kojoj mu /joj je sasvim udobno. Sve što mu smeta rešava bekstvom, u kafanu, u paralelnu vezu čak ide iz jedne u drugu i ne angažuje se mnogo u okviru njih jer i one služe samo kao vrsta privremenog utočišta.

Postoje individualisti ( sa jakim Marsom u Ovnu, Lavu, Škorpiji, Jarcu i Vodoliji)  koji uvek prave izvesnu distancu ili koji jako dobro umeju da čuvaju svoj integritet, ne dozvoljavaju da ih bilo šta previše poremeti kada je u pitanju ljubavna veza. Takvi partneri mogu biti strastveni, zaljubljivi, dobri prijatelji, svima će sve da  učine, pa partneru/partnerki, ali nikada neće sebi dopustiti potpuno prepuštanje, totalnu posvećenost u ljubavi. Oni zapravo nikada ne upoznaju pravu ljubav. Ako su im Mesec i Venera dobro postavljeni ( u Biku, Raku, Ribama) imaju šanse da ipak s godinama i uz partnera koji je kvalitetna ličnost dostojna njihovog poverenja, ostvare dobru vezu. Ako osoba sa jakim Marsom u vezi sa osobom koja ima slab Mars ( Bik, Rak, Vaga, Ribe) ona će uvek uspevati da nametne svoj stil u vezi i ona određuje tok veze ali kada Mars u tranzitu napravi dobar aspekt sa slabim Marsom, i osoba koja je prividno „slabija“ u vezi može dobiti želju da vezu postavi na  zdrave osnove ili da je prekine, da ode od partnera. Današnji stil života da veze traju godinama ili da se živi vanbračno daju mogućnost da se ona druga strana „stavi na probu“, analizira, proučava, vrednuje i procenjuje da li pruža „garancije“  za uspešan brak ili zajednički život.

 

To je najveća greška kod današnjih parova jer se osobe menjaju, okolnosti u životu se menjaju i one koji su zakonskom braku prosto teraju da se prilagođavaju na najbolji način, da daju sve od sebe da bi brak učinili harmoničnim. U braku, posebno kada par ima i decu sve ono o čemu se razmišlja, analizira i procenjuje u vanbračnoj vezi postaje minorno i ne pridaje se važnost sitnicama ili postaje zajednički problem koji se samim tim i uspešnije rešava. Ako je par u braku a dugo je u nekoj vrsti krize, verovatno jedan od partnera ima slab Mars i probleme ne rešava, ne definiše očekujući da će vremenom „to“ nekako da se reši a drugi partnera ima jak Mars i tera po svome. A „to“ je obično neka druga partnerka tj. partner ili neki ozbiljan problem sa kojim je jedan partner suočen a drugi ga ignoriše ( depresija, alkoholizam, poslovni ili finansijski problemi, nesuglasice sa članovima porodice, roditeljima, braćom, sestrama, sudski sporovi) i smatra da ga mora rešiti sam. Kako je potreba  za ljubavlju ne samo stvar hormonske prirode nego psihološke, upravo zajedništvo kao odnos u kome se ima bezgranično poverenje u partnera da će se uvek naći i u dobru i u zlu je ono što ljude čini zavisnim od ljubavi i što ih tera da uvek budu u nekoj vrsti emotivne veze jer pruža osećanje sigurnosti.S druge strane biti u vezi u kojoj ne postoji strast i ljubav već samo osećanje zaštićenosti i ušuškanosti donosi vremenom i osećanje promašaja jer ljubav je kompleksan odnos u kome ako nema strasti, postaje rođački odnos u kome njih dvoje skladno funkcionišu.

Mnoge veze i brakovi godinama opstaju po principu ignorisanja emotivne hladnoće ili nedostatka prisnosti smatrajući da je to normalno nakon što se žar sa početka ljubavi izgubi.Strast i prisnost nisu isto osećanje, najbolje je kada postoji i jedno i drugo jer tada teško da veza ili brak mogu lako da se prekinu bez nekog ozbiljnog razloga.

Kolebanje i nesposobnost donošenja odluke šta uraditi u vezi koja ne liči više ni približno na onu s početka zabavljanja ili braka može da donese krah ljubavi ako je jedna strana izuzetno nestrpljiva a druga izuzetno kolebljiva. Duge veze se pretvaraju u naviku, u stil života koji je teže prekinuti nego ovojiti se od partnera ma kako on bio hladan, nezainteresovan ili nepouzdan. Kada ljubav počne da se troši i ostanu mrvice sa kojima se jedan ili čak oba partnera zadovoljavaju bez pokušaja da tu vezu ponovo stabilizuju, možda i uz pomoć stručnog lica, oboje klize ka depresiji jer je takva veza dokaz niskog samopoštovanja.Jedan partner će potražiti spas u paralelnoj vezi sa nekim ko nije ni približno možda kao ličnost kvalitetan kao partner s kim je u mučnoj vezi dok drugi može dobiti neku psihosomatsku bolest ili se može  posvetiti nekom hobiju. Ponekad paralelni društveni životi za par pod istim krovom posluže kao dobar način da se trgnu i da pitaju šta traže oni van doma i što gube vreme na neke nebitne ljude i aktivnosti kad imaju kod kuće nekog ko im mnogo više  znači ali može biti i povod za totalno udaljavanje.  Nema garancija da će se ijedna veza ili brak pretovoriti u „bili srećni do kraja života“ ako je jedno od njih ili oboje nespremno da prizna sebi da nisu srećni i da ih neizvesnost ponižava više nego rastanak.

JH.


Photo by :http://indianexpress.com