Današnje vreme i stil života donose osećanje da vladamo svojim životima, da je izbor u ljubavi veliki i da možemo onoj drugoj strani da nešto pokažemo, da je nateramo da se zamisli nad svojim greškama, da je natermao da pati i da se kaje, da je time kažnjavamo, da joj nešto neverbalno poručujemo,  ulazeći vrlo brzo u novu vezu, možda čak i paralelno dok ona koju napuštamo još traje.

Takav izbor koji je prisutan kao gotovo univerzalan model ponašanja u današnje vreme govori o strahu od patnje. Nezavisno od nemoralnosti takvog načina ponašanja i izbora puta „samo da meni bude dobro da ne patim“ osoba koja bira takav put devalvira ne samo sebe nego i vezu u kojoj je bila i koju napušta. Izaći iz veze bez patnje i ne pokuašati, ako je ljubav još postoji da se ona na svaki način sačuva može ukazivati na veliko razočaranje ili na nedostatak emocija. „Biti svoj“ „sačuvati svoj ponos“, „ići dalje „ su izgovori za nedostatak emocija. U pravoj ljubavnoj vezi postoji potreba da se bude udvoje, ponos je nebitan a ne ide se dalje nego  se tapka u mestu sve dok se ne nađe rešenje. Jer rešenje uvek postoji i uvek se nalazi udvoje. U svakoj vezi neko je jači, neko je nekom oslonac, a u pravoj vezi svako je onom drugom oslonac, u nečemu, i ne treba da izmakne rame kada naiđu teška vremena, ma šta to bilo. Bolest je najteže iskušenje slabićima, a veliki izazov ali i privilegija onima koji su zreli i sposobni da vole. Bilo da se radi o fizičkoj bolesti u kojoj partner značajno menja svoj karakter ili u psihološkim krizama. Kao što se „na muci poznaju junaci“ tako se u krizama poznaju prave ljubavi.Sposobnost da se pati u ljubavi ili zbog ljubavi je data samo onima koji su uzvišena duha i izuzetno emotivni. Oni su uglavnom i naivni, jer uzvišene osobe ne razmišljaju na prizeman način, nisu  u stanju da prepoznaju neke druge namere osim čistih i uvek nalaze opravdanje za onog ko prema njima ne postupa fer. I onda jednog dana dolazi do bolnog otreženjenja. Poželite srećan put onima koji su vas napustili. Kad tad bi to uradili, makar i ostali sa vama, iz nekih razloga ili iz interesa, bili bi samo fizički uz vas, ali vaša duša ne bi našla u njima ni utočište, ni razumevanje ni ljubav. Bili biste još usamljeniji i napušteniji nego kada ste sami.

Blagosloven je svako ko je ostavljen jer može da nauči na svojim greškama bilo zašto je dopustio sebi da se veže za nekog ko ga nije dostojan ili ko mu ne može istim intenzitetom ljubavi odgovoriti i zato što nije on drugom priredio patnju. Nemojte se plašiti ljubavne patnje ona je privilegija, samo za one koji zaista umeju da vole. Neko će se naći ko će umeti da prepozna u vama taj kvalitet.

J.Holclajtner

Photo by:http://www.lifehack.org