Homerov ep “Odiseja“ odavno je postao sinonim za Penelopinu vernost, zato što je ona na njegov povratak čekala dvadeset godina. Vernošću i odolevanjem udvaranju mnogobrojnih prosaca postala je prototip verne žene. Njen muž Odisej, kralj Itake, hrabrošću i veštinama da preživi na putovanju dugom dvadeset godina, izložen raznim opasnostima i iskušenjima opisanim u epu, postao je simbol upornog muškarca koji ne gubi nadu u uspeh, ali prvenstveno onog koji ima čime da se ponosi, vernom ženom.

Na kraju epa, posle silnih iskušenja, borbi i muka, kada joj se vraća, ona ga ne prepoznaje. To polazi za rukom samo njegovom vernom psu i dadilji, a Penelopa, koja je odbijala mnogobrojne prosce, ne veruje da pred sobom ima dugo očekivanog supruga i čeka da joj on to i dokaže. Najzad, uspeo je da je uveri i ona ga prihvata.

Ženska vernost oduvek je inspiracija piscima, pa čak i kompozitorima, mnogo više nego muška koja je opisana pre kao mana nego kao vrlina. Osim Odiseja, koji je predstavljen kao lik vernog supruga spremnog da izdrži sva iskušenja iz ljubavi prema supruzi, u literaturi gotovo da nema lika koji bi mogao da mu parira.

Vremenom, ženska vernost postaje predmet, maltene, izrugivanja i za razliku od muslimanskih zemalja u kojima se preljubnica drastično kažnjava, čak i smrću, u zapadnim zemljama se preko filmova i TV serija populariše promiskuitet, a za udatu ženu koja ne odoli iskušenjima preljube, uvek se nalazi neko psihološko opravdanje.
 

Odisej, lik iz epa nije tokom vekova bio toliko inspirativan koliko Penelopa koja razbija mit o ženi grešnici, nestalnoj nevernici, prototipu Eve koja je Adama naterala na greh.Vernost i smernost, osobine koje su vekovima bile visoko na listi prioriteta u snu svakog muškarca o idealnoj ženi pre nego lepota ili mudrost postaju gotovo neprepoznatljive kao kvalitet u današnjim vezama i brakovima jer se obe smatraju nedvoljno stimulativnim za savremenog muškarca koga silikonske nifme mame na maštanja ili akciju sa raznih tv.kanala, na splavovima, korzou, bilo gde u gradu.

Postoji li u 21. veku bilo kakva slična priča, a naročito savremena Penelopa? Iako, zahvaljujući tehnološkim dostignućima, sa svojim Odisejom može u svakom momentu da komunicira, i teško da joj može „pobeći“ a da ona ne zna gde je, savremena Penelopa oseća se napuštenom, ostavljenom, stalno u fazi čekanja, da joj se on “vrati” i onda kada je fizički uz nju. Ona uvek nešto čeka, povratak svog muža ili partnera, čak i ako se on redovno s posla vraća kući i spava pored nje ili zamišljeno gleda u jednu tačku kada mu ona nešto priča, pa neretko i u momentima najveće bliskosti. Gotovo da nema braka koji nije prošao krizu zvanu „Odiseja“, a savremene Penelope, i ako se mnoge trude da izgledaju kao sa naslovnih strana modnih časopisa, sa diplomama i doktoratima u ruci, osećaju se ostavljenim. Naravno, i za njih su zainteresovani razni “prosci”, a za to vreme njihovi Odiseji grade karijeru, ali i dosta vremena i pažnje voljni su da daju nekoj drugoj dami.

Gospodin Odisej vrlo drži do svog mačizma u borbi za bolju poziciju na društvenoj lestvici i veći konto na računu, a gospođi Penelopi ostaju puste nade da će se onaj njen, nekadašnji Odisej iz rane mladosti, borben i zanosan, posesivan i spreman na sve radi nje, kao sa početka veze ili braka, njoj vratiti. Više nego ikada, vreme ne ide naruku Penelopi. Neke druge, mnogo maštovitije u glumljenju vernosti, naizgled manje zahtevne, manipulativne, proračunate, mazne i vešte da privuku pažnju muškarca, poput nimfi, svijaju se oko Odiseja, na poslu, službenim večerama i putovanjima.

Šta je ostalo od vernosti ?

Savremena Penelopa često je potpuno sama sa svojim problemima
 

A on pluta, često, kao brod bez kapetana po beskrajnim morima biznisa ili karijera, dok nemani vrebaju u vidu konkurencije spremne na sve. Taj koji hrli da uveća svoje „carstvo“, ili rejting u društvu, ima još jedan problem: pod uticajem medija i propagande poverovao je da je savremena emancipovana žena isuviše jaka da bi joj bila potrebna nežnost i da nije spremna da bude verna, jer to nije „in“.

Savremen muškarac koji traži posao i nije finansijski stabilan toliko je opsednut onim što nema da ne vidi nju koja nemo proživljava s njim sve i dokazuje svoju vernost godinama prinoseći je kao žrtvu njihovoj ljubavi.

Za njega se ona takva podrazumeva, ali ne shvata da njoj nije potreban novac, ni društveni položaj već ono što joj odavno nedostoje, a to je njegov trud i da mu je važno da ga Penelopa ponovo prihvati.

Odisej u zemljama tranzicije, poseban balkanski tip, i pored atraktivne, muževne spoljašnjosti mora da izdrži neizvesnost, besparicu i, često, poput lika iz epa, borbu s raznim poslovnim kiklopima. Penelopa, za to vreme, vaspitava decu, bavi se karijerom, neguje se, verna je, a i ako dopusti nekom „proscu“ da joj se približi, često je to iz očajanja što se njen Odisej, i kada joj se vrati, ponaša kao da je još na svom „putovanju“.

Oni koji su lošijeg materijalnog stanja, tek su na mukama. Odisej kome prete otkazom, koji traži posao ili je bedno plaćen, vodi svakodnevnu borbu sa nemanima besparice, a svoju dragu i ne primećuje. Penelopa s takvim Odisejem prolazi zajedno kroz sve njegove borbe. A vreme prolazi, godine se nižu. I sve je više vesti o inflaciji, poremećaju monetarnog sistema, svetskoj krizi, otpuštanju radnika… a Penelopa uglavnom drži neplaćene račune u ruci.

Ipak, mnoge žene rado bi bile Penelopa kada bi znale da postoje Odiseji koji sve bitke biju samo radi njih. Kao što i mnogi brakovi opstaju upravo zahvaljujući „Penelopama“, koje čekaju povratak svog dragog sa posla, puta, utakmice, iz kafane, ali one za njih nisu heroine nego „džangrizave, uvek nezadovoljne žene koje stalno nešto traže“.

Da li je svaka žena potencijalna grešnica, a samo joj se nije ukazala prilika da „greh“ počini, ili je, ipak, po svom mentalnom i emocionalnom sklopu pre stvorena da bude Penelopa? Većina žena, baš kao i heroina ovog epa, upravo je to.

Savremena Pelenola, čekajući svog dragog, zapravo, čeka na vreme kada je „sve nekako bilo lepše“. One, večite čekalice, u stvari, su sanjalice koje ne prihvataju stvarnost i nadaju se da će se sutra, ipak, dogoditi nešto lepo i romantično u njihovom ljubavnom životu, u kojem se dugo već ništa ne dešava.

Posebna vrsta Penelopa su one koje su u dugogodišnjoj, nikad do kraja definisanoj ili proživljenoj ljubavi, jer njihov Odisej pripada drugoj. Verne su i njemu, nevernome, i svojoj ljubavi, pa svoje emocije pothranjuju sećanjima na retke zajedničke trenutke.

„Robinje“ prošlosti i platonskih ljubavi su večne Penelope, iako nikada nisu proživele ljubav do kraja, čak i ukoliko su verne nekom svom Odiseju.

Mnoge usamljene žene koje su, po svom izboru, slobodne, u stvari su Penelope svojih davnih ideala o muškarcu koji, verovatno, negde postoji, a možda ga čak i poznaju. One su u stanju da dugo čekaju da se dogodi taj susret.

Iza epskog lika Penelope stoji moć kraljevstva o koje se prosci otimaju, a iza savremene Penelope ne stoji niko, osim njenih već izbledelih snova o mogućoj velikoj ljubavi.
 

PENELOPE NA “FEJSBUKU”

U stvarnosti mnogo je više Penelopa nego što se može zamisliti. Što su duže u vezi ili braku one, umorne od čekanja da im se vrati onaj njihov Odisej sa početka ljubavi, da u njemu prepoznaju onoga koga su volele, u svojoj beznadežnosti prepuštaju se maštanjima, uz TV novele, “rijaliti” programe, onda kada za to imaju vremena. Ili se bave sobom i svojim izgledom i, zašto da ne, žele da se pojavi neki „prosac“ na kome bi isprobale svoju moć zavođenja. Mnoge od njih vreme do povratka odlutalog dragog provode uz Internet i na “Fejsbuku”. Hoće li otići dalje od koketovanja sa proscima, zavisi od ponašanja Odiseja.
 

ŽENA KOJA VOLI

Mnoge žene koje iskreno vole svog partnera, pod stresom današnjeg tempa života, uviđajući da im se gotovo nigde u savremenoj kulturi, medijima i opšteprihvaćenim stavovima ne priznaje ranjivost i potreba da se njihova ljubav vrednuje onako kako zaslužuju, pitaju se ima li smisla biti veran.

Razne uspešne, glamurozne seksi „dame“ zagonetno se smeškaju sa naslovnih strana časopisa, iz reklama i spotova, promovišući seksepil kao jedino pravo „oružje“ protiv jačeg pola koga treba pokoriti i nad kojim treba dominirati ili kao mamac na koji on treba da se „upeca“.

Tip žene Penelope ne želi nikoga da pokorava, niti da „hvata“, a ni ona ne želi da bude pokorena ili uhvaćena. Želi samo da njena beskompromisna i bezuslovna ljubav, lišena kalkulacija, garancija i proračunatosti, ne bude omalovažena, ni podrazumevana. Jer, zbog te ljubavi ona se odriče mnogih koji su često bolji, uviđavniji, spremniji možda na mnoge žrtve radi nje, mnogo više nego njen gospodin Odisej, ali ona ima prava da baš od njega dobije ono što mu i bez njegovog traženja daje, onako kako i jeste slučaj u pravoj ljubavi.

Penelopa je dama, ona nije ničiji lak plen, niti proračunata udavača, ne ostaje u braku po svaku cenu, a često gutajući i gnev i suze, dosledna svojoj ljubavi i svesna da su njena pitanja o isplativosti vernosti suvišna, može da bude samo ono što jeste – žena koja voli. I kada je uz svog Odiseja, i ukoliko je život iz bilo kog razloga i na bilo koji način od njega rastavi, ona svoju ljubav ne predaje olako zaboravu, niti je budzašto zamenjuje bilo kakvim surogatom ljubavi.

J.Holclajtner