Razgovor s povodom .- Maja Mandić, klinički psiholog, stručnjak za ezoterijske veštine

Maja Mandić, psiholog

O tome kako prebroditi moguće krize koje možemo osetiti od septembra 2007.ulaskom Saturna u znak Device, rešili smo da porazgovaramo sa kliničkim psihologom, ali i sturčnjakom za ezoteriju, Majom Mandić koja je i sama Deiva u horoskopu.

;/Maja Mandić se ne eksponira u javnosti mnogo, iako je pisac nekoliko knjiga, predavač na mnogim seminarima, ali malo ko, osim onih retkih ozbiljnih učenika ezoterijskih veština, ili onih koji su potražili njenu stručnu pomoć kao psihologa, kako u lečenju individualnih poremećaja ličnosti tako i u lečenju parova, u okviru tzv.porodične terapije znaju za nju.

Kada uđemo na njen sajt www.arkonmaja.com nailazimo na teme kojima se malo koji diplomirani psiholog bavi kod nas, kao što su KABALA, MAGIJA;AURA, REGRESIJA;POREDAK LJUBAVI Upravo njena diploma psihologa navela nas je pomisao da bi ona mogla da nam da stručno objašnjenje nekih stanja koja spadaju i u domen psihologije i parapsihologije.

U neobaveznom razgovoru rekli ste mi da se ničega ne plašite. Kako ste to uspeli, šta biste savetovali čitaocima kako da se oslobode strahova.?

 

Istinito bi bilo da kažem da sam najveći deo strahova koji su me mučili u prošlosti ili prevazišla, ili ih držim pod kontrolom. Strah je deo našeg života, on je prirodan mehanizam ličnosti, i može biti racionalan ili iracionalan. Strah ima nekoliko funkcija. Prva je da nas opomene, najčešće da imamo posla sa nečim novim ili nedovoljno poznatim. Kada osetimo ovu prvu vrstu straha onda znamo da je potrebno da učimo i stičemo nove veštine da bi kroz savladavanje straha rasli kao ličnost.

Mnogi kažu da se plaše da ih ne uhvati strah. Da li je to normalno stanje ?

Strah je takođe i osećanje kojim nas nesvesni um šititi od mogućih povreda i ličnog bola. Mnogi naši strahovi su vezani za iskusva iz prošlosti, posebno iz detinjstva, kada smo bili mali, nemoćni, bez podrške, i sa tog nivoa smo opažali problem. Ali sada smo odrasle osobe, a strah je još uvek ostao.Treba se prepustiti tretmanu stručnjaka koji najbolje može da odredi koja je vrsta teraije najpogodnija.za osobu koja pati od strahova.

 

 

Kako objašnjavate fenomen da neke osobe pri privom susretu imaj uosećaj kao da se dugo poznaju?  O čemu se tu zapravo radi?

 

Kao psiholog, rekla bih Vam da su nam neki ljudi jednostavno bliski i slični po psihološkom sklopu, stavovima, načinu ophođenja, socijalnom statusu. Sa njima mnogo lakše komuniciramo i uspostavljamo kontakt. Takođe, mi smo skloni da kao poznate i prijateljske, procenjujemo osobe koji imaju neke fizičke i mentalne sličnosti sa našim roditeljima, rođacima ili dragim ljudima.

Kako biste to objasnili sa parapsihološke tj. ezoterijske tačke gledišta ?

Ako stvar posmatram sa ezoterične tačke, onda bi naša biliskost i prepoznavanje mogla da se objasni takođe na nekoliko načina. Prema teoriji polja, ceo univerzum i sva bića su povezana u matriksu zajedničke energije. Na taj način možemo, recimo, da osetimo kada se nešto događa sa našim prijateljem u Americi.Takođe, prema teorijama koje se bave prošlim životima, većina ljudi koji stupaju u kontakt jedno sa drugim u ovom životu, takođe su se poznavali i bili u međusobnim bliskim odnosima,i u prošlim životima.

Ako neko pokazuje interesovanje za ezoterijske veštine kojima vi učite učesnike seminara a imaju istovremeno i strah od onoga što mogu saznati putem tih veština, treba li da prisustvuju tim seminarima ?

Ljudi koji se plaše, i koji nisu psihički stabilni ne bi trebalo da se uključe na seminare koji se bave spiritualnim razvojem. Svaka osoba koja oseća strah znači da nije postigla potrebnu emotivnu, mentalnu i psihološku stabilnost i ona ne bi trebalo da se bavi ezoterijom.

Dogodilo mi se da sam srela jednog čoveka i videla ga u oblaku bele magle. Docnije smo se sprijateljili i objasnio mi je da sam ja spontano videla njegovu auru, jer on je bioenrgetičar sa jakim bioenergetskim moćima.? O čemu se tu radilo?

 

Kada prvi put sretnemo neku osobu mi smo vrlo senzitivni na njenu auru, odnosno, na energetsko polje koje je okružuje. Bioenergetičari pa i osoba o kojoj govorite, obično imaju donekle drugačiju auru od većine ljudi. Njihova aura je čistija, elastičnija i mnogo puta jača od prosečne aure. Već na razdaljini do metar, naše aure prožimaju jedna dugu i deluju međusobno, razmenjujući informacije i energiju. Tako ste Vi osetili njegovu snagu i specifičnost aure i to je verovatno dovelo do fenomena koje ste opisali.

Zašto kasnije kada sam ga sretala nisam nikada videla tako jasno njegovu auru, samo ponekada malo oko glave ?

U kasnijim susretima su se vaše aure da tako kažem “poznavale“ pa je zbog toga navedeni fenomen izostao. Svakom od nas se verovatno dogodio neki slični fenomen. Mi osećamo tuđu energiju preko svoje aure i sistema čakri a ponekad je i vidimo. Zato smo u prisustvu nepoznate osobe odjednom opušteni i raspoloženi ili nasuprot tome osetimo strah, stezanje u stomaku ili otpor.

 

Bavite  se “čitanjem” i  pročišćavanjem aure i čakri i podučavate ljude kako da to čine,podvrgavate ih regresiji.Može li to biti za njih bolno ili opasno? Npr .čovek u toku regresije shvati da je bio u prethodnom životu ubica ili ubijen i posle ga to dugo proganja ?

 

Psihički bol nam stvaraju naša negativna osećanja strah, zabrinutost, tuga, očajanje, žaljenje, zavist, ljutnja, agresivnost, nezadovoljstvo, nesigurnost, patnja, mogla bih da nabrajam do večnosti. Bolna osećanja neće nestati ako ih poričemo ili potiskujemo. Negativna osećanja su deo našeg života i jedini način da ih prevaziđemo, ili razrešimo, je da radimo sa njima.Suočavanje sa teškim delovima našeg života boli. Mađutim mi možemo da ih postanemo svesni, da ih osetimo, proživimo i sagledamo problem na nov i drugačiji način koji će smanjiti problem ili otvoriti put ka  njegovom rešavanju.

 

Šta je to regresija, kakav je to metod lečenja ili dijagnostike,čemu služi?

Regresija označava vraćanje u prošlost. U okviru psihoterapije ona vodi do nekog mesta u našem životu gde se stvorio određeni emotivni čvor, uvrežio stav koji kasnije upravlja našim ponašanjem i reakcijama. Nalaženjem i otpuštanjem tog čvora možemo da pokrenemo isceljujuću energiju i da problem sagledamo iz sadašnje perspektive.

 

Mnogi misle da je to istraživanje bivših života,?

Regresija je takođe termin koji se obično koristi da označi tehnike koje klijenta vraćaju u neki od prošlih života ukoliko prihvatamo teoriju inkarnacije. Obično se smatra da se vraćamo u onaj život koji nam je važan za sadašnju životnu situaciju.

 

Šta pacijent, da ga tako nazovem ima konkretno od toga što sazna pri regresiji ?

 

Informacije koje dobijemo iz takve regresije treba veoma oprezno tumačiti i tražiti vezu sa sadašnjim životom i međuljudskim odnosima u kojima se nalazimo. Sećanja na prošli život ne bi trebalo da koristimo kao opravdavanje našeg sadašnjeg ponašanja, već kao znanje o tome gde smo tada napravili grešku i kako sada da je ispravimo ili kako da je ne ponovimo u ovom životu.

Šta mislite o razrešavanju svojih problema putem negiranja, uz čašicu, dve, prijatljski razgovor ? Znam da vam profesija ne dozvoljava da propagirate konzumiranje alkohola,ali zašto većina ljudi pribegava tome?

 

Alkohol verovatno nije rešio nijedan probem, sem što je možda neke iskomplikovao. Piće nam pomaže da se opustimo, otvorimo i oslabimo mehanizme odbrane, snizimo percepciju, svesnost i motoričke sposobnosti. Kratkoročno on dovodi do relaksacije od problema ali i do mamurluka, a dugotrajno nam uzima snagu i dostojanstvo.Razgovor sa prijateljima ima više smilsla i zaista može da bude lekovit. Kada dragoj osobi, u koju imamo poverenja otvorimo dušu, podelimo sa njom svoju muku, onda nam je ipak nekako emotinvo lakše. Još ako znamo i da slušamo, možda ćemo prihvatiti i neki pametan savet kako da rešimo problem koji nas muči.

 

 

Da li osoba može da putem neke ezoterijske veštine učini sebe prijemčivijom za ljubav tj. da li može da postane privlačnija za druge, da „prizove“ ljubav, ili na isti način novac, i da li mi uopšte nesvesno „prizivamo“, događaje, osobe, nesrecu, bolest ?

 

Osnovni zakon se svodi na to da ono na šta ste usmereni to raste. Ako ste usmereni na ljubav, zadovoljstvo, pozitivna stanja to će napredovati i rasti u vašem životu. Ako stalno gledate u pravcu briga, straha, bolesti onda će se to događati. Dobijaćete ono u pravcu čega usmeravate svoju energiju.U tome se slaže kako psihologija tako i istočni i zapadni sistemi duhovnog razvoja.

 

Znači li to da osobe koje su bolesne treba da negiraju svoju bolest da ne bi „prizvali“ pogoršanje svog stanja ? Dovoljno da je pozitivno misle, da se ne opterećuju tegobama i bolest će proći sama od sebe ?

 

Ne, nikako.Svaka osoba koja ima određenu dijagnozu treba redovno da ide kod svog lekara i da uzima prepisanu terapiju. Kako je bolest u svakom slučaju između ostalog na neki način „manjak energije“ bolesna osoba treba da sama pronađe način, kako da povrati unutrašnju stabilnost a samim tim će se i energija organizma pojačati.

 

Šta treba konretno da rade ljudi dok su bolesni, a nisu nemoćni ili imaju hrnočne tegobe, a da ne misle stalno na svoje tegobe ?

Treba da se bavi onim delatnostima, bilo da se radi o hobiju, profesiji ili nekim drugim aktivnostima koja mu pružaju zadovoljstvo, nečim što mu odlvači misli od bolesti i tegoba, i samim tim će se one polako smanjivati. Zbog toga se stalno insistira na pozitivnom stavu u životu, a ono podrazumeva okretanje svemu što je u životu pozitivno i na generalnom i na ličnom planu.

 

Saturn će u septembru ući u znak Device i boraviti tu oko dve godine pa će doneti sumornije raspoloženje mnogima, kako se odbraniti od takvog njegovog uticaja ?

Dobila sam jednom dobar savet koji sada prenosim i Vama i čitaocima. On se glasi: “Okreni ga na dobro!“To znači da ću posmatrati delovanje Saturna kao Velikog karmičkog učitelja. Sve što donese u moj život posmatraću kao životnu lekciju kojom je potrebno da ovladam i koja je tu za moje dobro i da me učini boljom i mudrijom osobom.Neću se pitati zašto se to beš meni dešava od surovog univerzuma i zašto moram da patim ili da mi bude teško. Pitaću se šta je potrebno da uradim i šta mogu da naučim iz te izuzetne situacije. Pokloniću se Velikom učitelju, sa sve svoje četiri planete u Devici, i reći: “Ja sam tu. Promeni me i učini me dostojne tvoje lekcije.“

Razgovor vodila J.Holclajtner juna 2007.